Advokat

O advokatima


Pojam advokata

Advokatura je profesionalno obavljanje advokatske delatnosti. Advokatura predstavlja samostalnu i nezavisnu pravnu službu.

Advokat je lice koje je upisano u imenik advokata koje je položilo advokatsku zakletvu i koje se bavi advokaturom saglasno Zakonu o advokaturi. Advokat je svaki advokat ponaosob i svi advokati koji jesu ili su bili pripadnici zajedničke advokature. Zajednička advokatura je svaki oblik udruženog, ortačkog ili drugog zakonom i ugovorom uređenog zajedničkog rada advokata.

Zastupanje je celokupna profesionalna delatnost advokata, uključujući zastupanje u građanskom i upravnom postupku, odbranu u krivičnom, prekršajnom, trgovinsko-prestupnom i disciplinskom postupku, posredovanje, savetovanje i sve druge vidove pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i interesa građana i pravnih lica.

Pravni izvori

U Srbiji su pojam advokature, zastupanje, načela delovanja i uopšte položaj advokata uređeni Zakonom o advokaturi, Statutom advokatske komore i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Uslovi za upis

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;
3) državljanstvo Republike Srbije;
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Po ispunjenosti uslova za upis u imenik nakon donošenja odluke u upisu u imenik u roku od 30 dana od ove odluke advokat polaže advokatsku zakletvu pred predsednikom komore ili licem koga predsednik ovlasti.

Načela delovanja


Nezavisnost

Advokat treba da bude nezavistan da zastupa u skladu sa svojim uverenjima zasnovanim na pozitivnom pravu, pravnoj nauci i praksi. Odstupanje od načela nezavisnosti, koje ne ukida suštinu ovog načela dopušteno je samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije.

Samostalnost

Advokat samostalno donosi odluke o prihvatanju načinu i prestanku zastupanja. Advokat samostalno odlučuje o organizaciji rada svoje kancelarije, o evidenciji klijenata i predmeta, zapošljavanju saradnika, pokretanju inicijativa, učešću u javnim raspravama i raspolaganju sredstvima.

Stručnost

Advokat je dužan da zastupa stručno, sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije. Advokat treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.

Savesnost

Advokat je dužan da zastupa savesno. Savesnost advokata sastoji se u brižljivom, marljivom, odlučnom i blagovremenom zastupanju. Na zastupanje ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička pripadnost.

Poštenje

Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata. Advokat treba da klijenta obavesti potpuno, otvoreno i iskreno o pravnoj oceni slučaja, proceni izgleda za uspeh i izvršavanju ili neizvršavanju svojih obaveza. Ovo načelo praktično znači da advokati ne bi smeli da uzimaju novac klijentima za zastupanje ako procene da ne postoje šanse za uspeh u predmetu spora.

Poverljivost

Advokat mora da ima poverljiv odnos sa klijentom. Advokat je dužan da čuva advokatsku tajnu. Izuzeci od poverljivosti dopušteni su samo u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Dostojnost

U zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti, advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature. Načinom rada i života advokat treba da doprinosi značaju, društvenoj ulozi i pravnoj neophodnosti advokature.

Nespojivost

Advokat se ne može baviti poslovima koji narušavaju značaj i ugled advokature. Nespojivo je sa advokaturom istovremeno obavljanje bilo koje druge profesije i delatnosti, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pravnog obrazovanja, posredovanja, humanitarnog rada, prevodilaštva i sporta.

Odgovornost

U zastupanju advokat je odgovoran za savete koje je dao ili propustio da dâ, i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa.

Odmerenost

Advokata treba da preporučuju stručnost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. Advokat ne sme da nudi svoje profesionalne usluge, niti da stiče klijente reklamom, nelojalnom konkurencijom, na nečastan ili na drugi nedopušten način.

developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.