Suđenje u razumnom roku

Povreda prava na suđenje u razumnom roku je danas česta u praksi. Zahtev da sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku je pravno sredstvo kojim se štiti pravo svakog lica da sud u razumnom roku odluči u njegovim pravima i obavezama. Protekom vremena se obesmišljava sama ideja zaštite prava pa se javlja potreba da sva suđenja odnosno postupci traju što kraće vreme jer se time dobija na efikasnosti i pravnoj sigurnosti. U današnje vreme sudovi su pretrpani predmetima pa često dolazi do maratonskih postupaka koji traju više godina pri čemu se strankama prouzrokuje velika šteta.

Povreda prava i zaštita prava na suđenje u razumnom roku je regulisana novim Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.

Postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je nezavistan od toga da li će stranka dobiti ili izgubiti postupak u kome je došlo do vremenskog odugovlačenja. Sam postupak za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku je hitne prirode i sud samo proverava osnovanost zahteva u smislu da li je došlo do povrede razumnog roka za suđenje. Sud se u ovom postupku  neće  upuštati u suštinu spora koji se prethodno vodi. Na postupak zaštite suđenja u razumnom roku se primenjuju pravila vanparničnog postupka i sudske odluke imaju oblik rešenja.

Kada je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ?

Šta je to razumni rok zavisi od slučaja do slučaja.  Kao parametri se uzimaju složenost spora, broj stranaka i druge okolnosti.  Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stanovište da je razumni rok najčešće povređen ako postupak traje duže od dve godine. Naravno bitno je da sama stranka koja tvrdi da su joj povređena prava nije svojom krivicom izazvala prolongiranje postupka. Mnogobrojni sudski predmeti u praksi traju po pet ili više godina čak i decenija pa svakako ispunjavaju uslov da je razumni rok povređen.

Prigovor i žalba

Ako stranka smatra da joj postupak predugo traje po novom zakonu podnosi prigovor predsedniku suda pred kojim se vodi postupak u kome je došlo do odugovlačenja. Predsednik suda odlučuje u prigovoru u roku od dva meseca od prijema prigovora. U slučaju da predsednik suda odbije prigovor ili o njemu ne odluči u roku od dva meseca od prijema, stranka može podneti žalbu. O voj žalbi  odlučuje predsednik neposredno višeg suda u roku od mesec dana. Rok za podnošenje ove žalbe je 8 dana od isteka roka od dva meseca za odlučivanje predsednika suda o prigovoru odnosno od odbijanja prigovora.

Zahtev za pravično zadovoljenje

U slučaju da su prigovor ili žalba usvojeni stranka ima pravo da podnese zahtev za pravično zadovoljenje po isteku roka koji je zadat sudiji koji vodi postupak da otkloni povredu. Ovaj rok može biti najduže 4 meseca i uvek se određuje u prigovoru odnosno rešenju po žalbi kojim se zahtev stranci usvaja. Zahtev za pravično zadovoljenje se podnosi Državnom pravobranilaštvu najduže u roku od 6 meseci od dana kada je stranka stekla pravo na podnošenje ovog zahteva. Najčešće zadovoljenje predstavlja novčana naknada koja se kreće u rasponu od 300 do 3000 evra zavisno od težine povrede. Ovim rasponom je Državno pravobranilaštvo vezano. U slučaju da se sa Državnim pravobranilaštvom ne postigne nagodba ili ono ne odluči o predlogu stranke za nagodbu u roku od dva meseca stranka može podneti tužbu sudu u roku od godinu dana od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Pravna pomoć

Na ovom mestu je ukratko prikazana zaštita prava na suđenje u razumnom roku sa većim osvrtom na rokove jer u slučaju propuštanja istih stranka gubi svoja prava dok su ostala pravila u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku detaljno i iscrpno regulisana zakonom.

Naša  advokatska kancelarija iz Beograda vam svakako može pomoći ukoliko smatrate da su vaša prava povređena i da vam postupak predugo traje. Ne propustite šansu da sankcionišete nesavesnost i neažurnost organa koji odlučuju o vašim pravima.