Prekršajno pravo

Izvori prava

Prekršajno pravo regulišu mnogobrojne zakonske odredbe. Najvažniji izvor prekršajnog prava u Srbiji je  Zakon o prekršajima. Zakonom o prekršajima je regulisan celokupni prekšajni postupak, uslovi za dogovornost počinilaca i vrste prekršajnih sankcija. Na odredbe koje nisu Zakonom o prekršajima regulisane se shodno primenjuje Zakon o krivičnom postupku. Obeležja pojedinih prekršajnih dela su regulisana mnogobrojnim posebnim zakonima od kojih najveći značaj ima Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima jer saobraćajnih prekršaja ima najviše. U posebnim zakonima su predviđene konkretne sankcije i obeležja pojedinih prekršaja.

Pokretanje postupka

Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ukoliko ne prihvata svoju odgovornost (ako prihvata može platiti kaznu) može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu.

Pravna pomoć

Stranke se uglavnom često pitaju da li im je potreban advokat za prekršaje kada se pokrene prekršajni postupak protiv njih. Na ovo pitanje je u principu moguće pravilno odgovoriti kada se utvrde sve okolnosti. Najčešći slučaj u praksi je da je prekršaj zaista počinjen a da su dokazi države protiv učinioca jaki. U ovakvim slučajevima advokat može koristiti klijentu da bi mu izdejstvovao maksimalno smanjenje kazne. Zakonski rasponi kod pojedinih prekršajnih kazni nisu mali, sudska praksa često zna da bude različita i pojedine sudije različito presuđuju. U ovakvim slučajevima ako stranka naleti na strožijeg sudiju koji joj dosudi veću kaznu nego što je uobičajeno, se po žalbi može eventualno smanjiti kazna pred drugostepenim sudom.

Nekada se po pitanju novčane kazne ne može praktično ništa napraviti ali može po pitanju kaznenih poena koji mogu uticati na oduzimanje vozačke dozvole što je posebno bitno licima koji su profesionalni vozači.

Kada advokat može koristiti ?

Česti slučajevi u praksi kada advokat može korisititi klijentu se najčešće događaju kod prekršaja kod kojih su jedini dokazi neposredno opažanje organa javnog reda. Primera radi dogodi se situacija da vozač ne propusti pešaka na pešačkom prelazu, policajac ga sankcioniše i napiše mu kaznu pri čemu je jedini dokaz prekršaja neposredno opažanje policajca, bez ikakvog snimka ili drugog dokaza, u ovakvim slučajevima se dokazni postupak protiv počinioca prekršaja uglavnom svodi na slobodno sudijsko uverenje da li će verovati policajcu ili vozaču ( ako tvrdi da se prekršaj nije dogodio). Nekada se naprosto desi situacija da policajac nije dobro opazio da li je prekršaj učinjen a navodni počinilac ima uz sebe više svedoka koji mogu potvrditi da nije bilo protivpravnog ponašanja, u ovakvim situacijama uz svedočenje svedoka se može izdejstvovati oslobađajuća presuda, pogotovo u situaciji ako se policajac i ne pojavi na saslušanju.

Postoje u praksi i slučajevi blažih sudija gde počinilac prekršaja naprosto treba da prizna prekršaj uz kajanje da bi dobio zakonsku kaznu blizu minimmuma ili uz postojanje određenih olakšavajućih okolnosti ispod minimuma. Ponekad treba prosto proceniti kada priznati nešto, pokajati se i isticati olakšavajuće okolnosti.

Zastarelost

U nekim situacijama treba ići na zastarelost gonjenja jer se dešava da državni organi nisu ažurni i dosete se da pokrenu prekršajni postupak tek kada je zastarelost blizu. Apsolutna zastarelost za najveći broj prekršaja nastupa nakon dve godine. Advokat je koristan stranci jer u principu ako dobro radi svoj posao može proceniti šta je najbolje za stranku što stranke često zbog izražene sunjektivnosti ne vide odmah.