Eksproprijacija

Eksproprijacija predstavlja zakonom uređen postupak prinudnog prelaska prava svojine iz privatne u državnu. Postupak eksproprijacije je u Srbiji uredio Zakon o eksproprijaciji, a na odnose povodom ekspropirijacije primenjuju se i pravila vanprarničnog postupka. Zaštitu prava svojine osim pojedinih zakona pre svega reguliše Ustav Republike prema kome pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Početni uslov za eksproprijaciju je dakle da se utvrdi javni interes.

Kako pokrenuti postupak?

Postupak eksproprijacije se pokreće predlogom državnog (kada je predlagač država) ili gradskog pravobranilaštva odnosno drugog ovlašćenog lica koje zastupa opštinu ili grad kada su oni predlagači. Predlagači mogu biti javni fondovi, javna preduzeća, privredna društva koja su osnovana od strane javnih preduzeća i drugi subjekti koje zastupa njihov ovlašćeni organ. Pre podnošenja predloga za eksproprijaciju mora se utvrditi javni interes što se utvrđuje na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije. U rešenju u kome se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju se određuje i korisnik eksproprijacije. Predlog za eksproprijaciju se podnosi opštinskoj upravi prema mestu gde se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije.

Rešenje o eksproprijaciji

Na osnovu podnetog predloga ako je dokumentacija koja se prilaže uredna opština donosi rešenje o eksproprijaciji na koje sopstvenik nepokretnosti kome se ona oduzima ima pravo žalbe. Žalba se podnosi Ministarstvu finansija kao drugosptepenom nadležnom organu a preko prvostepenog organa koji je doneo rešenje.

Po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opština je dužna da zakaže raspravu za određivanje naknade ranijem sopstveniku nepokretnosti. Korisnik eksproprijacije je dužan da dostavi ponudu o visini naknade. Ukoliko korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik nepokretnosti postignu sporazum o visini naknade ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave. Ukoliko do sporazuma ne dođe visina naknade se utvrđuje u vanpraničnom postupku.

Vanparnični postupak  kod eksproprijacije

Ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu korisnika javnih sredstava, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu.

Ako nadležni opštinski organ uprave ne dostavi pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima sudu sud će, na inicijativu učesnika, sam zatražiti da mu se pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima dostavi.

Pravila postupka

Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće se i vodi po službenoj dužnosti i hitan je. O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlučuje u veću sastavljenom od jednog sudije, kao predsednika veća i dvojice sudija porotnika.

Sud će odrediti ročište da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogućnost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti. Kad se po zakonu Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave smatra korisnikom eksproprijacije, a eksproprijacija je izvršena za potrebe drugog pravnog lica, na ročište se kao učesnik poziva i to pravno lice.

Ako korisnik eksproprijacije nije Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, a sud oceni da je sporazum o naknadi u postupku pred nadležnim organom uprave zaključen na štetu korisnika javnih sredstava, na ročište se poziva i javni pravobranilac.

Pošto utvrdi sve važne činjenice, sud donosi rešenje kojim određuje oblik i obim, odnosno visinu naknade, ovo rešenje će se dostaviti nadležnom javnom pravobraniocu i u slučaju kada nije učestvovao u postupku.

Ako se korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik sporazumeju da se naknada za eksproprisanu zgradu ili stan odredi u obliku davanja druge zgrade ili stana, sporazumom će odrediti i rok za izvršenje uzajamnih obaveza. Ako taj rok ne odrede, sud će rešenjem o naknadi odrediti rok u skladu sa odgovarajućom odredbom Zakona o eksproprijaciji o iseljenju iz eksproprisane zgrade, odnosno stana kao posebnog dela zgrade, ovo se primenjuje i na zemljoradnika, kad mu je, po sporazumu sa korisnikom eksproprijacije ili na njegov zahtev, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište određena davanjem u svojinu druge nepokretnosti.

Troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika.

Pravna zaštita

U slučaju da imate problema oko pitanja eksproprijacije može vam pomoći naša advokatska kancelarija u Beogradu. U slučaju nemogućnosti postizanja dogovora oko naknade mora se u sudskom postupku raditi veštačenje, u svemu ovome znanje advokata može biti od velikog značaja. Advokati za eksproprijaciju vam mogu biti korisni u slučaju nezakonito sprovedenih postupaka eksproprijacije a posebno što je čećše u praksi kod nemogućnosti postizanja dogovora oko pravične naknade za nepokretnost koja se oduzima.