- Resavska 8 11000 Beograd
- 064-514-6577
- 011-4537-854
- kancelarijavelickovic@gmail.com
- Pon - Pet: 9:00 - 17:00
Изборник
Razvod braka je zakonom uređeni način prestanka braka. Norme po kojima se brak razvodi su u Srbiji detaljno uređene Porodičnim zakonom. Nastaje momentum pravosnažnosti sudske odluke kojom brak prestaje. Počev od donošenja presude o razvodu pa na ubuduće se regulišu porodični i imovinski odnosi razvedenih supružnika. Razvod je samo jedan od načina prestanka braka kod živih lica ali svakako načešći i najvažniji.
U Srbiji prosečno oko 35000 ljudi godišnje zaključi brak dok se oko 8000 razvede. Bračno pravo je za porodično pravo svakako najvažnija oblast. Potreba da se pronađe advokat za razvod braka u Beogradu ili Srbiji uopšte je veoma značajna.
Razvodi braka su danas češći nego ranije pa se sve više ljudi odlučuje na ovaj korak iz raznih razloga. Najčešći razlozi za razvod su: prevara, nedostatak materijalnih primanja, gubitak emocija, nasilje, bolesti zavisnosti i neslaganje oko bitnih pogleda na brak – kada su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni. Razvod je jedan od načina prestanka braka, osim razvoda brak može prestati smrću supružnika i poništenjem.
Često je korisno da pre pokretanja postupka za razvod stranke dođu na konsultacije koje pruža specijalizovani advokat za razvod braka.
Uz stručnu pomoć se može videti da li postoji mogućnost da razvod bude sporazuman. Upravo su informacije koje poseduju advokati kod razvoda braka a odnose se na to šta stranke mogu očekivati ako dođe do tužbe, kakva je sudska praksa i šta se može dobiti na sudu u postupku po tužbi motiv da se stranke sporazumno dogovore oko svih bitnih pitanja razvoda. Za sve informacije koje vas zanimaju oko razvoda možete se obratiti advokatskoj kancelariji Veličković iz Beograda.
Stvarno nadležni u postupku razvoda su osnovni sudovi. Zahtev za razvod braka bez obzira da li ima formu tužbe ili predloga za sporazumni razvod se podnosi mesno nadležnom sudu prema prebivalištu tuženog ili prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika.
Mesno nadležan sud konkretno u Beogradu za područja opština Vračar, Stari grad, Palilula, Zvezdara i Savski Venac je Prvi osnovni sud u Beogradu. Za područja opština Voždovac, Grocka, Rakovica i Čukarica je nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu. Za opštine Zemun, Novi Beograd i Surčun je propisana nadležnost Trećeg osnovnog suda u Beogradu. U postupcima za razvod braka sudije sude u veću od jednog sudije i dva sudije porotnika.
Kada su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni i ne postoji način da se izglade, zahtev za razvod braka podnosi se u osnovnom sudu na teritoriji opštine gde jedno od supružnika ima prebivalište ili boravište. Zahtev za razvod braka može se takođe podneti u osnovnom sudu gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
Pre nego što otpočne postupak za razvod braka supružnici treba da pribave Izvod iz Matične knjige venčanih i Izvod iz Matične knjige rođenih za svako od dece (ako u braku imaju zajedničku decu). Nakon podnošenja potrebne dokumentacije na uvid pristupa se pisanju sporazuma odnosno tužbe za razvod braka.
Zahtev za razvod braka može imati formu tužbe ili predloga za sporazumni razvod braka. Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi kada postoji saglasnost supružnika oko svih značajnih pitanja koja su od uticaja za razvod. Značajna pitanja za razvod su poveravanje dece, alimentacija i podela imoivne. Tužba za razvod braka se podnosi kada oko ovih pitanja nema sporazuma. Supružnici mogu pokrenuti postupak sami ili preko advokata.
Što se tiče sadržine zahteva za razvod braka i tužba i predlog moraju sadržati predlog za razvod, model viđanja između roditeja i dece i predlog za alimentaciju. Predlog za sporazumni razvod mora sadržati i sporazum o podeli imovine ako je supružnici poseduju.
Ukoliko stranke reše da ih zastupa advokat za razvod punomoćje za zastupanje mora biti overeno od strane notara ili konzularnog predstavništva Republike Srbije u slučaju da se overa radi u inostranstvu. Ukoliko vam treba advokat za razvod braka možete se obratiti našoj advokatskoj kancelariji.
Sporazumni razvod braka pretpostavlja tri sporazuma koji se podnose sudu u jednom istom ili u tri odvojena pravna dokumenta. Bitno je da ovi sporazumi sadrže sve zakonom propisane neophodne elemente. U slučaju da sporazum ima neki nedostatak sud ga vraća strankama na dopunu. U slučaju da se ni naknadno ne dopuni predlog za sporazumni razvod se može odbaciti. Kod sporazumnog razvoda braka stranke ne može zastupati isti advokat za razvod braka.
Advokatska kancelarija Veličković sačinjava sporazume o sporazumnom razvodu i zastupa klijente na ročištima. Kod sporazumnog razvoda braka potreba za zastupanjem od strane advokata se najčešće javlja kada su stranke u inostranstvu i ne mogu prisustvovati ročištu.
Prednosti sporazumnog razvoda braka su brojne. Pored toga što kraće traje (u većini slučajeva završava se na jednom sudskom ročištu) i cenovno je povoljniji. Sporazumni razvod braka ne narušava dodatno odnose među bračnim drugovima. Ovo je naročito bitno u slučajevima kada i bračni drugovi imaju zajedničko potomstvo.
Ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života bračnih drugova, pokušaj da pronađete dogovor oko bitnih pitanja razvoda skratiće celokupni postupak i učiniti ga podnošljivijim za obe strane.
Kao jedan od uslova za sporazumni razvod i početni uslov javlja se saglasnost supružnika da se brak uopšte razvede. Ovo znači da ukoliko jedan supružnik želi da se razvede a drugi ne od sporazuma nema ništa. U ovoj situaciji supružnik koji želi da se razvede mora podneti tužbu. Formalni zakonski razlozi i kod sporazumnog razvoda braka su ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa i nepostojanje zajednice života supružnika. Saglasnost da se brak sporazumno razvede se ispoljava u predlogu za sporazumni razvod kao predlog sudu da se konkretno određeni brak koji je upisan u matične knjige razvede.
Najčešće oko pitanja razvoda postoji saglasnost supružnika, a do nemogućnosti razvoda po sporazumu dolazi zbog nesaglasnosti oko drugih pitanja. Pre svega onih koji se odnose na decu i posebno na podelu zajedničke imovine. Ponekad mada ređe u praksi se javlja i situacija da jedan supružnik želi da se brak razvede a drugi ne. Tada se dešava da supružnik koji ne želi razvod onemogućava sporazumni razvod i kasnije po tužbi odugovlači postupak.
Sporazum o vršenju roditeljskog prava omogućava supružnicima da urede pitanja vezana za budući život zajedničke maloletne dece.
Sporazumni razvod braka se pokreće predlogom za sporazumni razvod koji mora imati pisanu formu. Centralno pitanje sporazuma je kom roditelju će se poveriti da vrši roditeljsko pravo. Predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ono što je zanimljivo je da je jedino po sporazumnom razvodu braka moguće da se supružnici dogovore da zajednički vrše roditeljsko pravo.
Ovo znači da u odnosu prema deci odnosi supružnika mogu ostati slični kao i pre razvoda braka. Praktično se dete poverava i jednom i drugom roditelju. Ako se na ovakav način uredi vršenje roditeljskog prava onda se presudi suda ne određuje alimentacija niti model viđanja deteta sa drugim roditeljem. U predlogu za sporazumni razvod se mora navesti gde će biti prebivalište deteta nakon razvoda. Tačnije mora se kao adresa deteta navesti prebivalište jednog od roditelja.
U predlogu za sporazumni razvod se može predložiti i da samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo. U ovoj situciji se mora odrediti kom roditelju se dete poverava, visina izdržavanja i način održavanja kontakta deteta sa drugim roditeljem.
Svaki sporazum koji su roditelji sačinili mora dobiti saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad koji svoje mišljenje prosleđuje sudu. Centar za socijalni rad najčešće poziva roditelje na razgovor u centar. Na osnovu razgovora sa roditeljima daje svoju procenu o tome šta je najbolje za dete i kome će se poveriti. Moguće je da Centar za socijalni rad ne da saglasnost na sporazum o razvodu. Centar će ovako odlučiti ako smatra da je sporazum suprotan najboljem interesu deteta pa će predložiti drugačije rešenje.
Treba napomenuti da postoje bitna pitanja deteta o kojima podjednako odlučuju oba roditelja bez obzira kome je povereno roditeljsko pravo. Bitna pitanja deteta su veći medicinski zahvati, školovanje, promena prebivališta i raspolaganje imovinom deteta veće vrednosti.
Posebno su veliki problemi kod promena prebivališta kada razvedeni roditelj kome je povereno samostalno vršenje roditeljsko prava menja mesto života. On odvodi dete bez saglasnosti drugog roditelja kome onda ostaje jedino sudska zaštita. U slučaju teških povreda presude savet je da pomoć pruži specijalizovani advokat za razvod odnosno stručna pravna pomoć. Smatramo da smo dovoljno sposobni da odgovorimo uspešno i ovim izazovima i teškim situacijama za naše klijente.
Za sporazumni razvod je neophodno da se supružnici dogovore oko toga kako će onaj roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđati dete. Posebna prednost sporazumnog razvoda u odnosu na tužbu je što po sporazumnom razvodu postoji realna mogućnost da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete na način kako želi u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem. Teoretski je moguće da i po tužbi za razvod sud u presudi odredi da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem. U praksi je ova mogućnost minimalna (npr. situacija gde je do tužbe došlo samo zbog neslaganja oko podele imovine).
Ovo znači da ako se viđanje deteta dogovori sporazumno, odnosi između roditelja po ovom pitanju se ne moraju promeniti u odnosu na situaciju pre razvoda čime deca manje pate, za razliku od situacije kada Centar za socijalni rad odredi neki tipski model viđanja (npr. svaki drugi vikend i jedan radni dan nedeljno). Mana ovog modela viđanja je što može dovesti do konflikta između roditelja nakon presude.
Ukoliko se model viđanja precizira u smislu preciznog dana i časa kada roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može viđati dete o njemu se mora izjasniti Centar za socijalni rad. Nekad ni centar ne može da se izjasni o modelu viđanja pa predloži sporazumno viđanje. Ovo je npr. u situaciji kada jedan roditelj ne dođe na razgovor u centar ili je u inostranstvu.
Što se tiče visine izdržavanja za dete kod sporazumnog razvoda ona se može slobodno odrediti. Ovo znači da je moguće da čak i neko ko ima velika primanja plaća vrlo malu alimentaciju. Sud će poštovati prava deteta tako što neće dozvoliti sporazum u kome je alimentacija drastično ispod minimalne sume izdržavanja.
Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. U praksi ovo znači da sud neće dozvoliti sporazume u kome je izdržavanje ispod 10.000,00 dinara mada čak i od ovog ima dosta odstupanja. Za sve što vas zanima oko izdržavanja možete se obratiti advokatskoj kancelariji.
Bez obzira da li je u predlogu za sporazumni razvod predloženo zajedničko ili samostalno vršenje roditeljkog prava on mora sadržati i sporazum o podeli zajedničke imovine ukoliko je supružnici poseduju.
Kod podele imovine neka praksa je da se u predlogu za sporazumni razvod braka obuhvati vrednija imovina. Posebno se obuhvata ona imovina o kojoj se vodi neka pisana evidencija. Npr. nepokretnosti, motorna vozila, štedni ulozi u bankama, udeli u firmama i sl. Stvari manje vrednosti o kojima se ne vodi evidencija poput pokućstva, nameštaja, manjih gotovinskih sredstava i ličnih stvari supružnika se faktički podele bez unošenja u sporazum o razvodu.
Neophodno je u sporazumu priložiti pisane dokaze o imovini koja se deli. Ako se imovina sporazumno podeli to izbegava dugotrajnu parnicu gde bi sud utvrđivao koliki je čiji udeo u zajedničkoj imovini.U ovoj parnici bi se morao utvrđivati doprinos svakog supružnika kod sticanja imovine što može trajati godinama. Dobro kod srpskog zakonodavstva je što je kod nas omogućeno ljudima da se razvedu a imovinu podele u posebnom postupku. U nekim drugim uporednim zakonodavstvima (npr. austrijsko) se i razvod i imovina moraju raspraviti u istom postupku.
Pretpostavka kod deobe zajedničke imovine je da su udeli supružnika jednaki. Po našem zakonu supružnici mogu imovinu podeliti kako žele pa i svu imovinu prebaciti na samo jednog supružnika. Najveći značaj kod podele zajedničke imovine ima imovina koja je stečena radom tokom trajanja braka.
Kod podele zajedničke imovine supružnici bi trebalo da uzmu u obzir određene kriterijume. Kriterijumi su : visina prihoda oba supružnika, stepen međusobne pomoći, staranje o deci, vođenje poslova domaćinstva kao i svaki drugi oblik angažovanja na uvećanju ili održanju zajedničke imovine. Advokatska kancelarija Veličković sastavlja sporazume o deobi zajedničke imovine, pruža konsultacije oko imovinskih pitanja i zastupa klijente u sporovima oko bračne imovine.
Što se tiče vremena trajanja sudskog postupka zakonski rok za zakazivanje ročišta je 15 dana od podnetog predloga. U praksi zbog opterećenosti sudova to traje par meseci.
Moguće je da Centar za socijalni rad ne saglasnost na sporazum o razvodu ako je on suprotan najboljem interesu deteta. U ovakvoj situaciji će Centar za socijalni rad predložiti drugačije rešenje. Kada sud smatra da je sporazum o razvodu u najboljem interesu deteta prihvatiće ga i uneti u presudu.
Najčešće se postupak završava na prvom ročištu. Celokupni razvod po sporazumu se može završiti za svega par meseci za razliku od tužbe gde se može prolongirati i preko godinu dana.
Kada brak ne može da se okonča sporazumno, Porodični zakon Republike Srbije predviđa mogućnost razvoda braka po tužbi. Jedno od supružnika može podneti tužbu za razvod braka. Ako dođe do tužbe svakako treba da vas zastupa specijalizovani advokat za razvod.
Tužba za razvod braka se podnosi iz razloga ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa ili nemogućnosti ostvarivanja zajednice života. Tužbu za razvod braka može podneti i supružnik koji je sam skrivio razlog. Kod ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa bitna je pre svega posledica po brak. Povod može biti i neki sitan razlog (npr. neslaganje sa rodbinom supružnika). Za razliku od nekadašnjih propisa prema kojima je krivica za razvod braka bila bitna sada nema veći pravni značaj. Razvodi po tužbama čine većinu postupaka gde se primenjuje porodično pravo.
Kad je razvod pokrenut tužbom sprovodi se najčešće postupak mirenja. Mirenje se neće sprovesti u slučaju da jedan supružnik ne želi mirenje, ako je nesposoban za rasuđivanje, ako mu je nepoznato prebivalište ili se nalazi u inostranstvu. Uz poziv na ročište za mirenje dostavlja se i tužba za poništenje ili razvod braka. Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka. Izuzetak je slučaj ako je posredovanje uspelo.
Mirenje može sprovesti sam sudija pojedinac ili se mirenje poverava organu starateljstva ili bračno porodičnom savetovalištu. Sprovodi se bez da na ročištu prisustvuje punomoćnik. U slučaju uspeha mirenja tužba za razvod se smatra povučenom a u slučaju neuspeha sprovodi se postupak nagodbe. Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca.Ovaj rok se računa od dana dostavljanja tužbe sudu odnosno ustanovi.
Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud. Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok od tri meseca od podnete tužbe za razvod braka.
Nagodba između supružnika sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine kad se smatra potpunom. Može sadržati i sporazum o samo jednom od tih pitanja kada je delimična. Sud će sporazum iz nagodbe o vršenju roditeljskog prava prihvatiti samo ako je u najboljem interesu deteta. Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tužba za poništenje braka.
Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka. Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka, postupak nagodbe će sprovesti sud pri čemu je dužan da zakaže ročište u roku od 15 dana. Zbog komplikovanosti postupka po tužbi svakako je preporuka da stranke zastupa najbolji mogući advokat za razvod braka koga mogu pronaći.
Ako ni sam postupak nagodbe ne bude uspešan odnosno tužba ili predlog za sporazumni razvod se ne povuku do zaključenja glavne rasprave sud donosi presudu u kojoj razvodi brak. Sudija mora u postupku razvoda da odluči o vršenju roditeljskog prava. Sud može da odluči i o lišenju roditeljskog prava ili o merama zaštite od nasilja.
Sam postupak razvoda je hitan prvo ročište se zakazuje u roku od 15 dana od prijema inicijalnog akta. Po pravilu bi trebalo da postoje samo dva ročišta. Po žalbi drugostepeni sud odlučuje u roku od 30 dana. U postupku razvoda braka važi istražno načelo što znači da sud može samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela ili nisu sporne.
U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog. Sa pristankom tuženog se tužba može povući dok postupak nije pravnosnažno završen. Ako je do povlačenja tužbe došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.
U postupku razvoda braka po tužbi ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. U postupku razvoda braka po tužbi stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.
Sud je dužan da presudom u sporu razvoda braka odluči ko će biti staratelj. Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava. Sud može presudom u postupku razvoda braka odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja.
U postupku razvoda pravo na podnošenje tužbe ne prelazi na naslednike supružnika ali naslednici mogu nastaviti već započeti spor. U slučaju da jedan od supružnika premine tokom postupka razvoda postupak se obustavlja i sud donosi rešenje o obustavi.
Naslednici supružnika koji su pokrenuli razvod braka u vidu predloga za sporazumni razvod mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka. Staratelj poslovno nesposobnog lica može podneti tužbu za razvod braka uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. O troškovima postupka u bračnom sporu sud odlučuje po slobodnoj oceni posebno imajući u vidu razloge pravičnosti.
Ljudi koji su u fazi razvoda braka se često pitaju koliko će iznositi advokatski troškovi. Advokati su dužni da poštuju advokatsku tarifu a troškovi za razvod braka po advokatskoj tarifi potpadaju pod tarifni broj 14. Tarifni broj 14 propisuje da troškovi koje ima advokat za razvod kod sastavljanja podnesaka iznose 16.500,00 dinara dok izlazak advokata na ročište iznosi 18.000,00 dinara. Kada žalbu na presudu pišu advokati po advokatskoj tarifi imaju pravo na 33.000,00 dinara. U praksi postoji mogućnost da klijentima advokat za razvod usluge naplati u iznosu od 50 % tarife. U postupcima za razvod se naplata po 50 % advokatske tarife često dešava.
Osim advokatskih troškova u postupcima razvoda postoje i sudski troškovi. Ako je razvod pokrenut po predlogu za sporazumni razvod ili tužbi plaća se taksa na predlog ili tužbu. Iznos takse na tužbu je 2.660,00 dinara, taksa na presudu se plaća u istom iznosu.
Troškove za razvod braka najčešće plaća svaka strana za sebe. Porodični zakon sadrži odredbu u članu 207 koja kaže da o naknadi troškova u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni vodeći računa o razlozima pravičnosti. U praksi ovo znači da sudije imajući u vidu da krivica stranaka nije bitna kod razvoda presuđuju da iz razloga pravičnosti svaka strana plaća svoje troškove razvoda.
Od toga da svaka strana plaća svoje troškove za razvod braka može doći do odstupanja. Ovo je u slučaju kada je evidentno da neka strana u postupku namerno pravi troškove odnosno neopravdano prolongira postupak. Ako su tužbom za razvod obuhvaćeni još neki zahtevi koji značajno prolongiraju postupak pa sud odbije te zahteve može odrediti da troškove postupka snosi strana kojoj je odbijena tužba u delu tih drugih zahteva (npr. lišenje roditeljskog prava) ali su ovakve situacije retke.
Razlozi zašto se u sudskoj praksi određuje da svaka strana snosi svoje troškve proizlaze iz toga što je propisano kao uzrok za razvod. U srpskom pravu je dovoljno za razvod da postoji ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa (nebitna krivica). Zauzet je stav da ako nije bitno ko je skrivio razvod bi bilo nepravično da jedna strana drugoj strani nadoknadi njene troškove.
Troškovi razvoda obuhvataju sudske troškove za taksu na tužbu i presudu u iznosu od po 2.660,00 dinara. Advokatska tarifa za razvod braka propisuje iznos od 16.500,00 dinara po podnesku. Advokat za razvod sme da naplati 18.000,00 dinara za zastupanje po ročištu. Često troškovi veštačenja na okolnost poveravanja vršenja roditeljskog prava znaju da budu značajno veliki. Nekada su i preko 90.000,00 dinara kada veštači komisija veštaka. Zbog velikih troškova je pitanje ko plaća sudske troškove za razvod braka itekako značajno za materijalne interese stranaka.
Imajući u vidu da svaka strana najčešće snosi svoje troškove napetost kod razvoda se ipak smanjuje između supružnika za razliku od ranijeg rešenja koje je u Srbiji bilo na snazi devedesetih godina prošlog veka. Po ranijem zakonskom rešenju troškove postupka je snosila strana čijom krivicom je razvod prouzrokovan. Supružnici su se itekako borili na sudu da dokažu krivicu drugog partnera što danas nije više slučaj.
Razvod braka proizvodi mnogobrojne ozbiljne posledice. Najznačajnije su: prestanak obaveze izdržavanja osim u slučaju postojanja posebnih uslova između nekadašnjih supružnika, eventualna promena prezimena, podela zajedničke imovine koja zahteva poseban sudski postupak koji je često skup i dugotrajan i mogućnost ustanovljavanja prava stanovanja (habitatio) deteta i roditelja kome je dete povereno na svojini na stanu drugog roditelja.
Što se tiče prava na stanovanje (habitatio) uslovi da bi sud ovo pravo odredio je da roditelj koji vrši roditeljsko pravo nema gde da živi sa detetom a da je drugi roditelj stambeno situiran. U ovakvoj situaciji može se odrediti da roditelj koji vrši roditeljsko pravo do 18 godine života deteta zajedno sa detetom živi u stanu ( nepokretnosti) drugog roditelja.
Zakonska obaveza izdržavanja jednog supružnika od strane drugog u kada nema dovoljno sredstva i nesposoban je za rad ili nezaposlen može trajati najduže pet godina. Tokom trajanja obaveze izdržavanja bivši supružnik na čiji je teret ova obaveza određena može tražiti izmenu sudske odluke u slučaju promene okolnosti. Zahtev za alimentaciju se osim u bračnom sporu može tražiti najkasnije u posebnom postupku u roku od godinu dana od prestanka braka. Uslov je da su pretpostavke za izdržavanje postojale u trenutku zaključenja glavne rasprave u postupku razvoda.
Što se tiče promene prezimena nakon razvoda bitno je da supružnik podnese zahtev u roku od 60 dana od dana pravosnažnosti presude o razvodu. U zahtevu se traži vraćanje starog prezimena. Ukoliko se ovaj rok propusti smatra se da je supružnik izabrao da nastavi da koristi isto prezime. Ovo ne dira u pravo svakog građanina da podnese zahtev za promenu svog imena i prezimena u posebnom upravnom postupku. Upravni postupak za promenu imena ili prezimena se po zahtevu stranke može pokrenuti u bilo kom trenutku.
Praktična razlika između toga da li će se promena prezimena ostvariti u nakon postupka razvoda ili u upravnom postupku je pre svega to da ako se prezime menja nakon razvoda je olakšana procedura i treba prikupiti manje dokumentacije. Ovo dosta utiče na troškove koje će stranke snositi a vezano za promenu prezimena. Čak je i taksa koja treba da se plati državi veća kada je u pitanju upravni postupak.
Zbog ozbiljnih posledica koje po učesnike nastaju preporuka je da advokat za razvod braka bude punomoćnik sa dosta iskustva u ovoj materiji.
Podela imovine
________________________
Oznake: razvod braka, advokat za razvod, advokati beograd, tužba za razvod braka, sporazumni razvod braka, minimalna alimentacija, starateljstvo
Konsultaciju kod advokata možete zakazati i preko kontakt forme. Saveti se naplaćuju.