Radno pravo

Izvori prava

Radno pravo ima svoje izvore u mnogobrojnim ustavnim, zakonskim i podzakonskim aktima. U slučaju da ne možete da se snađete u moru radnopravnih propisa tj. ne znate koji se propisi primenju i koja su konkretna zakonska rešenja za vaš specifičan slučaj možete se obratiti advokatskoj kancelariji Veličković iz Beograda za pravnu pomoć.

Ustav

Ustav Republike Srbije sadrži osnovne garancije prava na rad i njegovu zaštitu. Ustav garantuje bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor. Ustav garantuje i plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

Zakoni

Radno pravo je široka oblast, najznačajniji zakonski propisi koji regulišu ovu pravnu granu su: Zakon o radu, Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ali i mnogi drugi.

Svakako najznačajniji izvor za radno pravo je Zakon o radu koji predstavlja opšti propis.  Ukoliko neko pitanje iz radnog prava nije posebnim zakonom drugačije uređeno primenjivaće se neposredno Zakon o radu.

Podzakonski akti

Izvori radnog prava koji su ispod zakona su podzakonski akti. Za radne odnose od podzakonskih akata najveći značaj imaju kolektivni ugovori. Postoje opšti kolektivni ugovori, granski kolektivni ugovori i kolektivni ugovori kod poslodavca pri čemu mora postojati uskađenost između njih. 

Zakon je regulisao da kolektivni ugovori moraju biti u skladu sa zakonom. U slučaju da odredbe kolektivnog ugovori nisu u skladu sa zakonom primenjuju se neposredno zakonske odredbe.

Ugovori o radu

Konačno izvore radnog prava predstavljaju i ugovori o radu. Oni moraju biti usklađeni sa kolektivni ugovorima i Zakonom o radu a ukoliko nisu onda se primenjuju odredbe višeg pravnog akta. Ugovorima o radu se detaljno regulišu radni odnosi između konkretnih poslodavaca i njihovih zaposlenih. Jedna od oblasti rada advokatske kancelarije Veličković je sastavljanje kolektivnih ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu kao pojedinačnih pravnih akata.

Zarade zaposlenih

Najčeći slučajevi povrede prava zaposlenih u praksi su neisplaćene zarade i druga primanja iz radnog odnosa. Zarada se sastoji iz zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ali i zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi).

Poslodavac je dužan prilikom svake isplate zarade da zaposlenom dostavi isplatni listić u kome je zarada tačno obračunata.  Ukoliko nije isplaćena razloge za to. Isplatni listić poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. 

Izmenama Zakona o radu su dosta pojednostavljeni i ubrzani sudski postupci koji se vode zbog neisplaćenih zarada. Uvedena je mogućnost da isplatni listić ima svojstvo verodostojne isprave odnosno da se na osnovu njega neposredno može pokrenuti postupak izvršenja.  Poslodavcu se tada može blokirati račun, bez vođenja dugotrajnog i skupog sudskog postupka. 

Advokat  vrši naplatu zaostalih potraživanja po osnovu zarada. Najčešće tužbama ili predlogom za prinudnu naplatu advokati pokreću postupak koji se uglavnom završava skidanjem novca sa računa dužnika.

Nezakonit otkaz

Slučajevi povrede prava zaposlenih su i nezakoniti otkazi. Izmenama Zakona o radu je proširena lista zakonom predviđenih mogućnosti poslodavca da zaposlenom da otkaz. Pojednostavljen je postupak otkazivanja radnog odnosa čime su se smanjila prava zaposlenih.

Kada radni odnos prestane bez pravnog osnova zaposleni može da traži vraćanje na rad. Takođe preko upravne inspekcije može da traži odlaganje rešenja o otkazu u slučaju ispunjenja određenih uslova. Kod utvrđenja da je otkaz nezakonit sud će zaposlenog vratiti na posao i dosuditi mu naknadu štete za izgubljenu zaradu, ukoliko zaposleni ne zahteva vraćanje na rad sud će mu dosuditi naknadu štete do najviše 18 zarada. 

Ako je zaposleni tražio vraćanje na rad poslodavac istakne da ne postoje okolnosti za nastavak radnog odnosa, a radni odnos je prestao bez pravnog osnova naknada štete može ići do 36 zarada. Ako nisu ispunjeni proceduralni uslovi za raskid radnog odnosa a materijalni jesu zaposleni se ne može vratiti na rad ali može tražiti naknadu štete u visini do 6 zarada.

Kod nezakonith otkaza usluge naše advokatske kancelarije se odnose na podnošenje tužbe kojom se traži poništenje nezakonitog rešenja o otkazu. Uz ovaj tužbeni zahtev se traži ponekad u istom a ponekad u različitom postupku i isplata izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza. 

Nekada kroz odgovore na upozorenja pred otkaz pokušavamo preventivno delovati da do otkaza i ne dođe. Advokat za radno pravo može koristiti stranci da do povrede prava ne dođe (čime se smanjuju i troškovi). Ovo  je dobro za radne odnose stranaka ili može pomoći kod otklanjanja štetnih posledica povrede.

Nezakonit aneks

U radnom pravu su česti slučajevi povrede prava zaposlenih od strane poslodavaca kada poslodavac sa radnicima zaključuje nezakonite odredbe aneksa ugovora o radu. Tačnije  radnike prebacuje na radna mesta koja nisu u saglasnosti sa stručnom spremom zaposlenih ili radnicima kroz nezakonit aneks određuje fiktivno da obavljaju jedne poslove dok se u stvarnosti obavljaju potpuno drugi poslovi.

U ovakvim slučajevima radnici moraju potpisati nezakonit aneks da ne bi dobili otkaz ali zadržavaju pravo da sudskim putem osporavaju nezakonite odredbe. Bitno je da za razliku od nezakonitih rešenja poslodavca za koje je rok osporavanja 60 dana ovde nezakonite odnosno ništave odredbe aneksa mogu da se osporavaju i u dužem roku. Zakon o radu izričito kaže da pravo na osporavanje ništavih odredbi ugovora o radu ne zastareva.

Posebno je kod nezakonitih aneksa ugovora o radu bitna odredba Zakona o radu koja kaže da se radnicima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti kod poslodavca. U praksi se često dešava da radnici rade jedne poslove a budu plaćeni kao da rade druge. U ovim situacijama radnici mogu dokazivati koje poslove obavljaju i tražiti razliku izgubljene zarade. Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za 3 godine pa kod ovakvih zahteva treba biti blagovremen. 

Advokatska kancelarija Veličković u tužbi traži poništenje ništavih odredbi aneksa i naknadu štete. Može se  tražiti i samo poništenje ništavih odredbi a u slučaju dobitka spora se vodi novi poseban postupak za naknadu štete. Sve su ovo situacije gde naši advokati mogu koristiti strankama.

Godišnji odmor

Često se dešava do poslodavci ne žele da isplate neiskorišćene dane godišnjeg odmora bivšim radnicima. Jednostavo radniku se uruči otkaz a u momentu uručenja otkaza postoje neiskorišćeni dani godišnjeg odmora. Radnici često i ne znaju da u ovakvim situacijama mogu vrlo lako poslodavca na sudu dobiti i prinuditi da plati zaostalu štetu .

Poslodavac je dužan da za iskorišćeni godišnji odmor radniku izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Teret dokazivanja da je radnik bio na godišnjem odmoru je na poslodavcu. Ako je godišnji odmor uskraćen a poslodavac nema u svom posedu rešenje sa potpisom radnika o tome da je radnik iskoristio godišnji odmor lako gubi spor. Kod ovih sporova koji su dosta česti u praksi pružamo advokatsku pomoć u vidu pisanja tužbe i zastupanja na ročištu.

Nezakonito ponašanje radnika

Postoji i situacija gde advokat može pomoći poslodavcima koji su često savesni i pošteni a imaju za zaposlene nesavesne i nepoštene radnike. U ovim situacijama advokat za radno pravo može pružiti pomoć savesnom poslodavcu da pravno sve savršeno odradi i da se otarasi ili sankcioniše lošeg radnika zavisno od stepena povrede koja je učnijena.

Naročito je pomoć koji pružaju advokati korisna na sudu kada dođe do neosnovanih tužbi radnika koje treba odbiti. Nezakonito ponašanje radnika se mora svakako rešiti, nekada je to rešenje u rešenju o tehnološkom višku, nekada u tome da radnik sam da otkaz a  nekada u disciplinskom otkazu ili opomeni u lakšim slučajevima.