Koliko se čeka na isplatu osiguranja je pitanje koje postavlja većina oštećenih lica u saobraćajnim nezgodama. Odgovor na ovo pitanje zavisi pre svega od vrste štete koja je pričinjena u nezgodi. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa različite vrste rokova koje ima osiguranje da isplati odštetu. Advokat vam može dati detaljni savet oko rokova i drugih prava kod naplate štete.
Najmanji zakonski rok za isplatu osiguranja je predviđen kod takozvanih ,,malih” šteta odnosno šteta čiji iznos ne prelazi više od 1.000,00 EUR u dinarskoj protivrednosti. Kod takozvanih malih šteta zakonski rok za isplatu osiguranja je 8 dana za isplatu materijalne štete počev od dana podnošenja odštetnog zahteva. Ovaj rok se odnosi i na štete za koje društvo za osiguranje proceni da su ispod 1.000,00 EUR u dinarskoj protivrednosti a u odštetnom zahtevu je zahtevan veći iznos. Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete i da izvrši isplatu štete.
Ukoliko podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije. Ako društvo za osiguranje ne može da utvrdi osnov i visinu zahteva u roku od 14 dana dužno je da ih utvrdi u roku od 45 dana za štete na stvarima. Tek onda kada isteknu navedeni rokovi a društvo za osiguranje ne isplati odštetu oštećeno lice ima pravo da tuži osiguravajuće društvo. U suprotnom ako se ovi rokovi ne ispoštuju bi tužba bila odbačena kao preuranjena. Oštećeni bi u ovom slučaju bio dužan da nadoknadi troškove postupka osiguravajućem društvu. Advokat može klijentu dati mišljenje o podnošenju tužbe protiv osiguravajućeg društva.
Zapisnik o uviđaju
U praksi danas je kod materijanih šteta olakšano postupanje osiguravajućih drštva u smislu pribavljanja dokumentacije. Sva osiguravajuća društva imaju pristup aplikaciji preko koje im je odmah omogućen uvidu u zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode. Zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode je krucijalna isprava kod isplate najvećeg broja odštetnih zahteva. Kod isplate materijalne štete se rokovi uglavnom poštuju. Više informacija o zapisniku o uviđaju i proceduri može saznati na sajtu Udruženja osiguravača Srbije
Rok za isplatu nematerijalne štete
Rok za isplatu nematerijalne štete je duži nego rok za isplatu materijalne štete. Kod nematerijalnih šteta ukoliko odštetni zahtev nije potpun osiguravajuća kuća ima rok od 90 dana da proceni osnov i visinu odštetnog zahteva i dostavi obrazloženu ponudu oštećenom. Nakon dostavljanja obrazložene ponude društvo za osiguranje ima dalji rok od 14 dana da isplati štetu.
Značajno duži rok za isplatu nematerijalne štete je predviđen iz razloga što kada je neko lice u nezgodi povređeno štetnik se krivično goni a ne prekršajno. Ovo znači da kompletnu dokumentaciju policija nakon nezgode dostavlja nadležnom tužilaštvu. Kompletan zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode nije u ovom slučaju dostupan u aplikaciji već se mora fizički pribavljati od strane nadležnog tužilaštva. Ovo čini proceduru dužom pa samim tim i vreme čekanja na isplatu.
Pošto društvo za osiguranje ima samo određene podatke iz zapisnika a ne sve kod isplate nematerijalne štete neophodno je tužilaštvu uputiti odgovarajuću molbu za kopiranjem spisa. Zatim sačekati na odobrenje iste ili da istraga dođe u određenu fazu da bi se sve isprave mogle pribaviti. U slučaju da se probije rok od 90 dana a ne pribave se sve neophodne isprave oštećeni može tužiti nadležno osiguranje i zahtevati svoja prava sudskim putem.
Da bi se potraživanje nematerijalne štete moglo ostvariti na sudu neophodno je da se tužba podnese u okviru roka zastarelosti. Ovaj rok kod nematerijalnih šteta iznosi 3 godine. Nakon isteka roka od 3 godine sudskim putem se nematerijalna šteta u najvećem broju slučajeva više ne može naplatiti. Druga stana se može tada pozvati na zastarelost i odbiti lako potraživanje.
Sporne situacije
Nekada se rok za isplatu nematerijalne štete svesno probija i ne želi se izvršiti isplata dok se krivični postupak protiv štetnika ne završi. Ovo se najčešće dešava kod saobraćajnih nezgoda gde je nešto sporno u smislu krivice učesnika ili njihovog doprinosa nastanku nezgode. U ovakvim slučajevima oštećeni mogu ili podneti tužbu protiv društva za osiguranje pa u parničnom postupku dokazivati krivicu drugog učesnika ili sačekati da se krivični postupak protiv štetnika završi. Detaljno o procesu naplate štete možete saznati na strani naknada štete.
Parnični sud je vezan presudom krivičnog suda u smilsu odgovornosti i krivice učesnika za nastalu nezgodu pa je preporuka da se u spornim slučajevima sačeka okončanje krivičnog postupka. Ponekad i sama društva za osiguranje čine spornim nešto što je vrlo jasno ili bez ikakvih razloga utvrđuju da je postojao doprinos oštećenih nastaloj nezgodi. Ovakve situacije se mogu rešavati jedino sudskim putem gde vam je za podnošenje tužbe neophodan advokat..