Obrazac za ugovor o pozajmici
Ovde možete skinuti obrasce za ovaj ugovor: 
Definicija ugovora o pozajmici
Ugovor o pozajmici je dvostrano obavezan i najčešće teretan pravni posao. Ugovor o pozajmici da bi proizvodio dejstvo zahteva pisanu formu ali potpisi ugovarača ne moraju biti overeni. Zakon o obligacionim odnosima u članovima 557-565 reguliše ugovor o pozajmici.
Prava i obaveze
Ugovorom o pozajmici (zajmu) obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Ovo znači da su predmet pozajmice stvari određene po rodu takozvane generične stvari, a ne individualno određene nezamenljive stvari. Osnovna obaveza zajmodavca je predaja stvari zajmoprimcu u ugovoreno vreme a ako nije ugovoren rok onda u vreme kada zajmoprimac to zatraži.
Osnovna obaveza zajmoprimca bi bilo vraćanje stvari zajmodavcu u ugovoreno vreme. Ovo znači da ugovor o pozajmici može biti i dobročini pravni posao a ne teretan ako stranke ne ugovore kamatu. Ugovorom o pozajmici se najčešće ugovara kao obaveza zajmoprimca da pored glavnice pozajmljenog novca vrati i kamatu a u ugovorima u privredi se pretpostavlja da je i kamata ugovorena čak i kada ne stoji u ugovoru. Što se tiče visine dozvoljene ugovorene kamate odredbe o ovome reguliše Zakon o obligacionim odnosima u članovima 399-402.
Visina kamate
Stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. U pogledu najviše ugovorene kamatne stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona. Ako je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određeni slučaj nije predviđeno što drugo.
Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate. Ništava je odredba ugovora kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata, ako ne bude isplaćena, ali se može unapred ugovoriti da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme. Zakon o obligacionim odnosima u članovima 399-402 se ne odnosi na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija koje posluju po posebnim propisima koji predviđaju drugačije kamate.
Vraćanje zajma
Ako zajmodavac nije predao zajmoprimcu stvari kako je ugovoreno pravo zajmoprimca da traži predaju stvari zastareva u roku od 3 meseca od kada je zajmodavac to bio dužan da učini (od njegove docnje) a u svakom slučaju u roku od godinu dana od dana zaključenja govora o pozajmici.
Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih materijalnih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora, ali, on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.
Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari. ali ako je zajam bez naknade, dužan je naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Šta se vraća kod zajma ?
Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati. Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje, isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta. Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je.
Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu štetu. Kod namenske pozajmice ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
Preporuka advokata
Preporuka je kod pozajmica da se obavezno angažuje advokat i sačini priznanica jer je dokazivanje pozajmica svedocima krajnje nepouzdano i teško. U slučaju da zajmoprimac ne vrati novac ili druge zamenljive stvari zajmodavcu ovaj može podneti tužbu u roku od 10 godina od dana kada je novac ili druge zamenljive stvari pozajmio, odnosno previđen je za ove poslove opšti rok zastarelo.
Pročitajte još srodnih tema