Obrazac za ugovor o pozajmici
Ovde možete skinuti obrasce za ovaj ugovor: 
Definicija ugovora o pozajmici
Ugovor o pozajmici je dvostrano obavezan i najčešće teretan pravni posao. Ugovor o pozajmici da bi proizvodio dejstvo zahteva pisanu formu ali potpisi ugovarača ne moraju biti overeni.
Zakon o obligacionim odnosima u članovima 557-565 reguliše ugovor o pozajmici.
Prava i obaveze
Ugovorom o pozajmici (zajmu) obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Ovo znači da su predmet pozajmice stvari određene po rodu takozvane generične stvari, a ne individualno određene nezamenljive stvari. Osnovna obaveza zajmodavca je predaja stvari zajmoprimcu u ugovoreno vreme a ako nije ugovoren rok onda u vreme kada zajmoprimac to zatraži.
Osnovna obaveza zajmoprimca bi bilo vraćanje stvari zajmodavcu u ugovoreno vreme. Ovo znači da ugovor o pozajmici može biti i dobročini pravni posao a ne teretan ako stranke ne ugovore kamatu.
Ugovorom o pozajmici se najčešće ugovara kao obaveza zajmoprimca da pored glavnice pozajmljenog novca vrati i kamatu a u ugovorima u privredi se pretpostavlja da je i kamata ugovorena čak i kada ne stoji u ugovoru. Što se tiče visine dozvoljene ugovorene kamate odredbe o ovome reguliše Zakon o obligacionim odnosima u članovima 399-402.
Momenat nastanka
Predaja predmeta zajma ne treba da bude uslov zaključenja ugovora već treba da bude izvršenje obaveze zajmodavca. Obaveze iz ugovora nastaju već momentom postizanja saglasnosti o bitnim elementima ugovora a ne predajom stvari.
Pravne osobine
Imenovan ugovor
Zajam je zakonom određen imenovan ugovor.
Konsesualan
Zajam nastaje saglasnošću volja o bitnim elementima. Za nastanak zajma nije bitna predaja stvari. Predaja stvari je akt izvršenja ugovora a ne uslov nastanka.
Dvostrano obavezan
Zajam je dvostrano obavezan ugovor jer je su obaveze stranaka međusobno uslovljene.
Prvo svoju obavezu izvršava zajmodavac a tek nakon proteka izvesnog vremena svoju obavezu izvršava zajmoprimac.
Ako nije ugovorena kamata što je retko zajam može biti i dobročin pravni posao.
Komutativan
Zajam je komutativan ugovor jer su u trenutku zaključenja ugovora poznate obaveze oba ugovrača.
Ugovor po pristupu
U većini slučajeva zajam sa kamatom kod koga se kao poverilac javlja banka se zaključuje na taj način što zajmoprimac pristupa unapred određenim elementima i uslovima ugovora. Ove uslove ugovora diktira banka.
Intuitu personae
Ugovor o zajmu se najčešće zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika .Ovo je po pravilu slučaj kod zajmova sa kamatom.
Bitni elementi ugovora
Bitni elementi ugovra su predmet zajma I vreme trajanja ugovora. Kada je ugovrena i kamata predstavlja bitan elemenat ugovora.
Predmet zajma
Predmet zajma su obavezno zamenljive stvari. Individualno određene stvari nisu I ne mogu biti predmet zajma. U praksi se kao predmet zajma najčešće nalazi novac.
Zajmoprimac može steći svojinu na predmetu zajma i kada zajmodavac nije bio vlasnik ukoliko je savestan i ukoliko je ugovor bio sačinjen kao teretan.
Rok
Rok predaje stvari
Ugovorom o zajmu se najčešće određuje rok predaje stvari. Ovaj rok se uglavnom određuje kalendarski ili putem nekog izvesnog događaja koji će nastupiti. Ukoliko stranke nisu predvidele rok zajmodavac je dužan da preda stvari onda kada zajmoprimac to od njega zatraži. On to može zatražiti u svako vreme samo ne u nevreme.
Ovo pravo nije neograničeno i zastareva za tri meseca a u svakom slučaju za godinu dana.
Rok vraćanja stvari
Zajmoprimac je dužan da izvrši svoju obavezu u ugovrenom roku. Ukoliko stranke nisu ugovorile rok za povraćaj predmeta rok se određuje prema prirodi i svrsi konkretnog posla.
Ako se ni na ovaj način ne može odrediti rok, zajmoprimac je dužan da vrati zajam po isteku primerenog roka počev od zajmodavčevog traženja da mu stvar vrati. Ovaj rok ne može biti kraći od dva meseca.
Visina kamate
Ugovorna kamata
Stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. U pogledu najviše ugovorene kamatne stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.
Ako je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određeni slučaj nije predviđeno što drugo.
Nedozvoljena kamata
Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate. Ništava je odredba ugovora kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata, ako ne bude isplaćena, ali se može unapred ugovoriti da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme.
Zakon o obligacionim odnosima u članovima 399-402 se ne odnosi na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija koje posluju po posebnim propisima koji predviđaju drugačije kamate.
Zakonska zatezna kamata
Zakonska zatezna kamata se javlja kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje novčane obaveze. Ona se odnosi kako na ugovor o zajmu kod koga je obaveza neblagovremeno izvršena tako i na druge ugovore kod kojih je predmet novčana obaveza i kasni se sa ispunjenjem. Zabranjeno je unapred ugovarati kamatu na kamatu.
Obaveze zajmodavca
Obaveza predaje obećanih stvari
Osnovna obaveza zajmodavca je da preda stvar zajma zajmoprimcu. Do momenta predaje zajmoprimac ima samo tražbeno pravo. Momentom predaje zajmoprimac stiče pravo svojine. na pozajmljenim stvarima.
Predaja se odvija tako da se zajmoprimcu omogući državina na stvarima koje su predmet zajma. Predaja se uglavnom vrši iz ruke u ruku. Predaja se može realizovati i simboličkim putem ili preko trećeg lica. Predaja se može izvršiti i preko računa banaka.
Do momenta predaje rizik slučajne propasti stvari snosi vlasnik. Ukoliko momenat predaje nije bio ugovoren zajmodavac je dužan da predaju izvrši kada zajmoprimac to zatraži.
Ako se posle zaključenja ugovora a pre prodaje stvari imovinske prilike zajmoprimca pogoršaju do te mere da je neizvesno da li će on moći vratiti zajam ili zajmodavac nije znao za loše imovinske prilike zajmoprimca predaja se može odbiti. Zajmodavac neće moći odbiti ispunjenje svoje obaveze ako mu zajmoprimac ili neko treće lice pruži dovoljno obezbeđenje.
Obaveza zaštite i naknade štete
Za materijalne nedostake stvari zajmodavac odgovara ako je ugovor o zajmu izvršen sa naknadom. Zajmodavac je dužan da zajmoprimcu nadoknadi štetu koju ovaj trpi zbog mana na predmetu zajma bez obzira da li je on za te mane znao ili nije znao.
Kod zajma koji se daje bez ikakve naknade nema ove odgovornosti. Kod zajma bez naknade se može odgovarati jedino ako su zajmodavcu mane stvari bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.
Vraćanje zajma
Ako zajmodavac nije predao zajmoprimcu stvari kako je ugovoreno pravo zajmoprimca da traži predaju stvari zastareva u roku od 3 meseca od kada je zajmodavac to bio dužan da učini (od njegove docnje) a u svakom slučaju u roku od godinu dana od dana zaključenja govora o pozajmici.
Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih materijalnih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora.
Ali on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.
Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari. ali ako je zajam bez naknade, dužan je naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Obaveze zajmoprimca
Obaveza vraćanja predmeta zajma
Rok vraćanja
Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje, isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je.
Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu štetu. Kod namenske pozajmice ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
Zlatna klauzula
Ugovaranje takozvanih zlatnih klauzula nije dozvoljeno.
Način vraćanja zajma
Obaveza vraćanja se prema ugovoru o zajmu može utvrditi da bude odjednom ili u ratama.
Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i nadoknaditi mu štetu koju trpi.
Kod namenske pozajmice ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
Zajmodavac ne može tražiti vraćanje obaveze pre isteka ugovornog roka U stečajnom postupku dužnika bi zajmodavac mogao tražiti povraćaj predmeta zajma i pre isteka ugovrenog roka.
Zajmoprimac može izvršiti vraćanje zajma i pre roka ali je dužan obavestiti zajmodavca o tome unapred i nadoknaditi mu štetu.
Mesto ispunjenja obaveze vraćanja
Mesto ispunjenja obaveze vraćanja zajma određuje se samim ugovrom.. Ukoliko stranke nisu ništa predvidele samim ugovorom niti se mesto vraćanja može odrediti pomoću drugih okolnosti uzima se da je to mesto gde je dužnik u trenutku nastanka obaveze imao prebivalište.
Neizvršenje obaveze koja za predmet ima novac prouzrokuje obavezu plaćanja zakonke zatezne kamatre. Ako zajam ne glasi na novac a zajmoprimac ne vrati na vreme zamenljive stvari dužan je nadoknaditi štetu zajmodavcu koju on zbog toga trpi.
Zajmoprimac je dužan da isplati naknadu štete koja bi zajmodavca postavila u onaj materijalni položaj u kome bi bio da kašnjenja nije bilo.
Kasatorna klauzula
Sankcija za neizvršenje ugovora može se predvideti takozvanom kasatornom klauzulom. Ona pretpostavlja gubitak određenih prava iz ugovora ukoliko se obaveze ne ispune kako je ugovoreno. Npr može se dogovoriti kod isplate na rate da se gubi pravo isplate na rate ukoliko se ne isplati samo jedna rata.U tom slučaju bi se dug morao isplatiti u celosti odjednom.
Obaveza plaćanja kamate
Obaveza plaćanja kamate će postojati onda kada je posebno ugovrena i ne podrazumeva se.
Neke vrste zajma
Namenski zajam
Kod namenskog zajma je ugovrena svrha za koju se može zajam upotrebiti. Ako se zajam upotrebi protivno svrsi koja je ugovrena ugovor se može raskinuti. Primeri za namenski zajam mogu biti potrošački, poljoprivredni ili izvozni krediti
Lombardni zajam
Lombardni zajam je takav zajam kod koga je dužnik obavezan da banci kao poveriocu preda određene pokretne stvari (hartije od vrednosti, dragocenosti) na kojima banka stiče založno pravo . Ovaj ugovor ima elemente zajma i zaloge.
Emisioni zajam
Emisioni zajam nastaje kada dužnik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac kupuje za gotov novac. U ovom ugovru ima elemenata zajma i kupoprodaje. Kao dužnik se često pojavljuje država.
Štedni ulog
Štedni ulog je takav ugovor na kome ulagač predaje banci novčani depozit a banka se obavezuje da mu na osnovu štedne knjižice na njegov zahtev isplati taj novac uz kamatu
Preporuka advokata
Preporuka je kod pozajmica da se obavezno angažuje stru;na pomoć. Advokat Beograd vas savetuje i da se sačini priznanica jer je dokazivanje pozajmica svedocima krajnje nepouzdano i teško. U slučaju da zajmoprimac ne vrati novac ili druge zamenljive stvari zajmodavcu ovaj može podneti tužbu u roku od 10 godina od dana kada je novac ili druge zamenljive stvari pozajmio, odnosno previđen je za ove poslove opšti rok zastarelo.
Pročitajte još srodnih tema