Koliki će biti iznosi sudskih taksi koje se moraju platiti je detaljno predviđeno u Zakonu o sudskim taksama i to u Taksenoj tarifi koja predstavlja sastavni deo zakona. Taksena tarifa sadrži odredbe o tarifnim brojevima počev od 1 zaključno sa 41 iz kojih se tačno može videti koliki su iznosi sudskih taksi predviđeni za pojedine sudske radnje u različitim pravnim postupcima.
Sve odredbe Zakona o sudskim taksama možete skinuti ovde.
Taksenu tarifa predstavlja integralni deo zakona.
Često stranke postavljaju pitanje kako se osloboditi od plaćanja sudskih taksi budući da zbog nezavidne ekonomske situacije mnogi ljudi naprosto nemaju novca da snose i ove izdatke. Kako se ne bi došlo u situaciju da zbog nedostatka materijalnih mogućnosti za snošenje ovih troškova građani praktično izgube mogućnost sudske zaštite svojih prava javlja se potreba za oslobođenjem od sudskih taksi. Ovo pitanje se može gledati iz ugla šta se u sudskoj praksi zahteva za oslobođenje od plaćanja budući da Zakon o sudskim taksama kaže da ,,Visinu prihoda taksenog obveznika sud utvrđuje na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno drugih dokaza koje takseni obveznik podnese o svom imovnom stanju”.
Po Zakonu o sudskim taksama precizno je navedeno da je za oslobođenje od plaćanja sudske takse sudu neophodno dostaviti uverenje o imovnom stanju. Ovaj papir sam po sebi ne postoji kao jedan dokument iz koga bi se videlo celokupno imovinsko stanje stranke na osnovu kojih bi se oslobodila plaćanja sudske takse, već uverenje o imovnom stanju podrazumeva više dokaza iz kojih se vidi da stranka nema dovoljne prihode iz kojih bi mogla plaćati sudske takse a da ne ugrozi svoju socijalnu sigurnost uz socijalnu sigurnost lica koje izdržava. Ono što sud u praksi u ovakvoj situaciji zahteva od stranke su dokazi o prihodima u zadnjih 6 meseci pre podnošenja zahteva za oslobođenje od sudske takse. Prihodi stranke koje je ostvarila u vremenskom periodu koji je duži od šest meseci pre podnošenja zahteva za oslobođenje od sudske takse nisu relevantni i nemaju uticaja na oslobođenje.
Ono što sudije često u praksi zahtevaju osim prihoda da bi se neko oslobodio plaćanja od sudskih taksi su dokazi o posedovanju nepokretne imovine iz kojih bi se sudske takse mogle isplatiti. Ovo podrazumeva da se sudu dostavi uverenje poreske uprave o tome da li se plaća određeni porez na nepokretnosti, jer ako neko plaća porez na neku nepokretnost to se smatra dokazom o tome da zaista tu nepokretnost i poseduje. Ovo uverenje se traži od filijale poreske uprave sa opštine gde se nalazi prijavljena adresa stranke. Poreska uprava će u uverenju napisati da stranka nije obveznik plaćanja poreza.
Svrha dostavljanja uverenja poreske uprave o tome da li neko plaća porez na nepokretnosti je da se vidi da li to lice eventualno ima više od jedne nepokretnosti gde bi se smatralo da iako neko lice npr. ima minimalne prihode a više od jedne nekretnine automatski nije podložan za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi.
Ono što je veoma bitno dostaviti sudu je potvrda o broju članova domaćinstva koji žive na adresi sa strankom u istom domaćinstvu. Ove činjenice se mogu lako dokazi iz potvrde policije o prijavljenom prebivalištu za stranku i članove njene porodice i to za svakog ponaosob. Prostim odlaskom u policiju se ova potvrda može dobiti u kratkom roku.
Kod oslobođenja od plaćanja sudskih taksi pomaže i dostavljanje dokaza iz kojih se vidi kolike su obaveze stranke u smislu troškova. Kao dokazi koji bi bili jako korisni na sudu bi se nalazili sudska presuda iz koje se vidi npr. da stranka plaća izdržavanje za decu ili ugovor o kreditu sa bankom iz koga bi se videle obaveze stranke po osnovu kreditnih davanja.
Prihodi stranke se mogu dokazivati najčešće potvrdom firme o tome kolika je zarada stranke za zaposlene, kopijom penzionog čeka ili potvrde fonda PIOS- o visini penzije za penzionere, uverenju o tome da se stranka ili član njene porodice nalaze na redovnom školovanju za studente, potvrda Nacionalne službe za zapošljavanje o nezaposlenosti ili M3 obrazac koji izdaje fond PIOS o prijavama i odjavama na osiguranje za nezaposlene.
Neka klasična situacija oslobađanja od sudskih taksi bi bio slučaj nezaposlenog roditelja koji dostavi dokaz o tome da je nezaposlen i dokaz o tome da ima maloletnu decu koja sa njim žive u istom domaćinstvu, često se ovo zloupotrebljava pa se na isto domaćinstvo prijavljuju i lica koja tu ne žive (npr. braća i sestre). Ono što sudije najčešće u praksi gledaju je da prihodi stranke i članova njene porodice u zbiru ne prelaze zakonski minimalac i to računato po članu domaćinstva, ovo znači da je moguće da se oslobodi od plaćanja sudske takse i neko ko ima solidne prihode ali veliki broj lica koje izdržava, npr. jedan zaposleni koji jedini izdržava celokupnu svoju porodicu.
Oslobađanje od sudskih taksi ne ide po službenoj dužnosti već se zahteva da zahtev bude podnet tokom trajanja postupka, ukoliko sudski postupak traje duže od dve godine po Zakonu je neophodno da lice koje oslobođeno od plaćanja sudskih taksi dostavi novo uverenje odnosno dokaze iz kojih se vidi nema mogućnosti da i dalje plaća sudske takse. Ovo znači da je moguće da i neko ko se oslobodi plaćanja sudske takse a u međuvremenu se zaposli ponovo bude obavezan na plaćanje ovih obaveza. Da li će se neko osloboditi plaćanja sudske takse može imati uticaja i kolika je visina te takse jer sud mora da ceni sve okolnosti.
U slučaju da sud posumnja o dokazima na osnovu koji se traži oslobođenje od plaćanja sudske takse može sam pribavljati dokaze o o tome a može i saslušati protivnu stranku na ove okolnosti.
Strani državljani se oslobađaju obaveze plaćanja sudskih taksi ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom ili pod uslovom uzajamnosti, u slučaju postajanja sumnje u ovu uzajamnost mišljenje daje Ministarstvo pravosuđa.
Oslobođenje od plaćanja takse dato u parničnom, vanparničnom i krivičnom postupku, kao i u postupku u upravnim sporovima važi i u postupku izvršenja odluka donetih u tim postupcima, ako se izvršenje zahteva u roku od tri meseca po pravosnažnom okončanju postupka.
Oslobođenje od plaćanja takse u vanparničnom i izvršnom postupku važi i u parničnom postupku koji nastane u toku i povodom vanparničnog i izvršnog postupka.
Kada više lica zajednički predaju podnesak ili zajedno preduzmu radnju u postupku, a jedno ili više njih je oslobođeno od plaćanja takse, lice koje nije oslobođeno dužno je da plati taksu kao da nema oslobođenih od plaćanja takse, osim u slučajevima formalnog suparničarstva.
Stranke se oslobađaju od plaćanja sudske takse ukoliko spor reše medijacijom ili poravnanjem (najkasnije zaključno sa prvim ročištem), ako se predmet poveri javnom beležniku ( u ovom slučaju ne plaća se taksa sudu ali se plaćaju troškovi javnom beležniku za njegov rad koji su nekad veći od sudske takse).
Sudske takse do 5.000,00 dinara se mogu plaćati i taksenim markama koje se kupuju u pošti.
Što se tiče momenta nastanka obaveze plaćanja sudskih taksi Član 3 Zakona o sudskim taksama navodi: ,,Obaveza plaćanja takse (u daljem tekstu: taksena obaveza) nastaje: 1) za podneske – kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik – kada je zapisnik sastavljen; 2) za sudske prepise – kada se zatraže od suda; 3) za sudske odluke – kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena – kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke; 4) sudska poravnanja – kada se zaključe; 5) za paušalnu taksu u postupku raspravljanja zaostavštine – kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno; 6) u postupku reorganizacije i u stečajnom postupku – kada odluka kojom se usvaja plan reorganizacije, odnosno odluka o glavnoj deobi u stečajnom postupku postanu pravnosnažne; 7) za ostale radnje – kada se zatraži njihovo preduzimanje. Izuzetno od stava 1. ovog člana za tužbu i odgovor na tužbu taksena obaveza nastaje danom zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, ukoliko postupak nije okončan posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.”
Prema članu 4 Zakona o sudskim taksa propisuje se rok od 8 dana za plaćanje od dana nastanka taksene obaveze . U praksi se često dešava da ukoliko se taksa ne plati u ovom roku sud nakon isteka ponovo šalje novu opomenu , ako se ni posle nove opomene sudska taksa ne plati ovo već postaje osnov za donošenja rešenja kaznenoj taksi koja je veća za 50% od osnovne i za pokretanje postupka prinudne naplate preko izvršitelja.
Naplata takse zastareva u roku od tri godine po isteku kalendarske godine u kojoj je nastala taksena obaveza.
Kada nema uslova za oslobođenje od sudskih taksi može se tražiti isplate obaveze na rate .Ako ukupan iznos taksa koje je takseni obveznik dužan da plati premašuje 1/3 njegovih mesečnih primanja, sud može, na zahtev taksenog obveznika, rešenjem odrediti da taksenu obavezu izmiri u ratama i to najviše u tri mesečne rate.
Pročitajte još