Definicija pojma
Šta je advokat ? Advokatura je profesionalno obavljanje advokatske delatnosti. Advokatura predstavlja samostalnu i nezavisnu pravnu službu.
Advokat je lice koje je upisano u imenik advokata koje je položilo advokatsku zakletvu i koje se bavi advokaturom saglasno Zakonu o advokaturi. Advokat je svaki advokat ponaosob i svi advokati koji jesu ili su bili pripadnici zajedničke advokature. Zajednička advokatura je svaki oblik udruženog, ortačkog ili drugog zakonom i ugovorom uređenog zajedničkog rada advokata.
Zastupanje je celokupna profesionalna delatnost advokata, uključujući zastupanje u građanskom i upravnom postupku, odbranu u krivičnom, prekršajnom, trgovinsko-prestupnom i disciplinskom postupku, posredovanje, savetovanje i sve druge vidove pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i interesa građana i pravnih lica.
Pravni izvori
U Srbiji su pojam advokature, zastupanje, načela delovanja i uopšte položaj advokata uređeni Zakonom o advokaturi, Statutom advokatske komore i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Uslovi za upis
Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;
3) državljanstvo Republike Srbije;
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Po ispunjenosti uslova za upis u imenik nakon donošenja odluke u upisu u imenik u roku od 30 dana od ove odluke advokat polaže advokatsku zakletvu pred predsednikom komore ili licem koga predsednik ovlasti. Generalno ovo je odgovorna pitanje “Šta je advokat?”.
Načela delovanja
Nezavisnost
Advokat treba da bude nezavistan da zastupa u skladu sa svojim uverenjima zasnovanim na pozitivnom pravu, pravnoj nauci i praksi. Odstupanje od načela nezavisnosti, koje ne ukida suštinu ovog načela dopušteno je samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije.
Samostalnost
Advokat samostalno donosi odluke o prihvatanju načinu i prestanku zastupanja. Advokat samostalno odlučuje o organizaciji rada svoje kancelarije, o evidenciji klijenata i predmeta, zapošljavanju saradnika, pokretanju inicijativa, učešću u javnim raspravama i raspolaganju sredstvima.
Stručnost
Advokat je dužan da zastupa stručno, sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije. Advokat treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.
Savesnost
Advokat je dužan da zastupa savesno. Savesnost advokata sastoji se u brižljivom, marljivom, odlučnom i blagovremenom zastupanju. Na zastupanje ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička pripadnost.
Poštenje
Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata. Advokat treba da klijenta obavesti potpuno, otvoreno i iskreno o pravnoj oceni slučaja, proceni izgleda za uspeh i izvršavanju ili neizvršavanju svojih obaveza. Ovo načelo praktično znači da advokati ne bi smeli da uzimaju novac klijentima za zastupanje ako procene da ne postoje šanse za uspeh u predmetu spora.
Poverljivost
Advokat mora da ima poverljiv odnos sa klijentom. Advokat je dužan da čuva advokatsku tajnu. Izuzeci od poverljivosti dopušteni su samo u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Dostojnost
U zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti, advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature. Načinom rada i života advokat treba da doprinosi značaju, društvenoj ulozi i pravnoj neophodnosti advokature.
Nespojivost
Advokat se ne može baviti poslovima koji narušavaju značaj i ugled advokature. Nespojivo je sa advokaturom istovremeno obavljanje bilo koje druge profesije i delatnosti, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pravnog obrazovanja, posredovanja, humanitarnog rada, prevodilaštva i sporta.
Odgovornost
U zastupanju advokat je odgovoran za savete koje je dao ili propustio da dâ, i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme. O advokatima Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa.
Odmerenost
Advokata treba da preporučuju stručnost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. Advokat ne sme da nudi svoje profesionalne usluge, niti da stiče klijente reklamom, nelojalnom konkurencijom, na nečastan ili na drugi nedopušten način.
Vrste advokata
Ljudi često postavljaju pitanje koje sve vrste advokata postoje u Srbiji ? Advokati kad polože advokatski i pravosudini ispit imaju mogućnost da se bave svim oblastima prava. Kojom oblasti prava će se advokat baviti zavisi isključio od njegovog ličnog opredeljenja. Često je izbor uslovljen i objektivnim okolnostima u smislu toga koju je oblast prava advokat specijalizirao dok je bio pripravnik.
Što se tiče vrsta advokata ne postoji precizna teorijska podela već se ova podela ponajviše u praksi iskristalisala. Nekako najčešća podela advokata u praksi u smislu delatnosti kojima se bave je na advokate krivičare i advokate parničare.
Advokat krivičar
Što se tiče advokata koji su specijalizirali krivicu oni uglavnom samo ovu oblast i rade ako imaju dovoljno klijenata i posla. Advokat krivičar treba da poseduje dobra poznanstva, sposobnost zaključivanja, sposobnost poznavanja sudske prakse, i krivičnih sankcija koje su u sudskoj praksi aktuelne. Krivični zakon propisuje široke raspone krivičnih sankcija i upravo od sposobnosti i znanja advokata zavisi kolika će se sankcija u konkretnom slučaju odrediti.
Advokat parničar
Advokat parničar pre svega treba da poseduje izuzetno znanje i poznavanje zakona u oblasti kojom se bavi. Parnični predmeti su uglavnom predmeti iz oblasti građanskog prava odnosno stvarnog, obligacionog, porodičnog i naslednog prava. Advokati koji se bave parničnim postupcima poseduju znanja i iz vanparničnog i izvršnog postupka koja se povezana sa parnicom. Advokati parničari često imaju desetine ili čak stotine predmeta koji su slični i odnose se na oblast građanskog prava. Krivičari imaju manji broj ali i profitabilnije predmete.
Ostale specijalizacije advokata
Neki advokati se posebno specijaliziraju u oblasti kompanjskog i trgovinskog prava te predstavljaju korporativne advokate koji zastupaju samo privredne subjekte. Korporativno pravo obuhvata dobro poznavanje Zakona o privrednim društivma, Zakona o stečaju kao i prava intelektualne svojine. Najveće advokatske kancelarije u Srbiji se uglavnom bave samo korporativnim pravom i imaju desetine advokata sa kojima su povezani.
Mnogi advokati se bave isključivo upravnim postupkom i upravnim sporovima u posebnim oblastima koje zahtevaju usku specijalizaciju.
Osim pobrojanih postoje i druge vrste advokata tj advokati koji rade još uže oblasti prava ( npr. advokati za porodično pravo, advokati za nasedno pravo i sl.) ali ovo nije baš tako često u praksi. Dobar broj advokata naprosto nema dovoljan broj predmeta da bi mogao da radi samo ono što ga zanima ili samo jednu vrstu prava.
Većina advokata za razliku od pojedinih agencija ili nadripisara poseduje dovoljnu stručnost da zadovolji potrebe klijenta koji ga je angažovao. Pravni fakultet i položen pravosudni ispit ipak predstavljaju garanciju posedovanja znanja koju nadripisari ili pojedine agencije nemaju.