Šta je sporazumni razvod braka
Brak je zakonom uređena zajednica muškarca i žene, u koju oba supružnika ulaze svojim slobodnim pristankom. Obzirom da je slobodna volja jedan od glavnih uslova za sklapanje braka, pretpostavićemo da među većinom supružnika postoji mogućnost dogovora o prestanku trajanja bračne zajednice.
Ovaj vid razvoda nastaje kada bračni drugovi donesu zajedničku odluku o razvodu i usaglase se oko svih bitnih pitanja, više o tome možete saznati na strani razvod braka. Ta pitanja odnose se na starateljstvo nad zajedničkom decom – vršenje roditeljskog prava i uređenje ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa koji ne vrši roditeljsko pravo, visinu izdržavanja za decu i dogovora o deobi zajedničke imovine.
Ako je krah bračne zajednice izvestan usled trajno narušenih odnosa i nemogućnosti zajedničkog života, savetujemo vam da pokušate da uložite trud i vreme u pronalazak kompromisa o bitnim tačkama razvoda. Sporazum o razvodu je kratkotrajniji, a emocionalno i finansijski manje iscrpljujući od razvoda braka po tužbi. Takođe, sporazumnim razvodom se neće dodatno ugroziti odnosi bračnih drugova, što je naročito bitno za dobrobit dece.
Sporazum razvoda braka najčešće se završava na jednom ročištu, a prisustvo supružnika koji se razvode na ročištu nije obavezno. Ukoliko su iz nekog razloga sprečeni ili ne žele da prisustvuju, može ih zastupati opunomoćeni advokat za razvod.
Procedura za sporazumni razvod braka
Kao što smo pomenuli, procedura za sporazumni razvod braka je neuporedivo bolja alternativa od razvoda braka po tužbi, ako oba supružnika pristanu na dogovor o svim tačkama razvoda. Ukoliko je to slučaj, sporazum se podnosi u pisanom obliku, gde su jasno definisani detalji o vršenju roditeljskog prava (ako supružnici imaju zajedničku maloletnu decu) i deoba zajedničke imovine.
Kome se podnosi zahtev za sporazumni razvod
Predlog za sporazumni razvod braka se u pisanom obliku podnosi u nadležnom sudu, a to je osnovni sud u mestu gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
Potrebna dokumentacija
Potrebna dokumentacija kada se podnosi predlog za sporazumni razvod braka uključuje izvod iz matične knjige venčanih, kao i izvod iz matične knjige rođenih za svu zajedničku decu. Izradu ostale dokumentacije koja je potrebna za predlog za sporazumni razvod može sačiniti advokat.
Da li mi je potreban advokat za sporazumni razvod braka
Sporazum o razvodu braka supružnici mogu sačiniti sami ili uz pomoć pravne pomoći jedinice lokalne samouprave, ali često se dešava da ljudi nisu dovoljno upućeni u svoja prava i obaveze, te da zbog neznanja počine greške koje kasnije mogu povlačiti ozbiljne posledice. Kako to ne bi bio slučaj najbolje je da se angažuje advokat za razvod braka koji će sačiniti predlog za sporazumni razvod braka.
Takođe, prisustvo supružnika na ročištu za sporazumni razvod braka nije neophodno – možete angažovati advokata koji će vas zastupati, ukoliko niste u mogućnosti ili ne želite da prisustvujete ročištu iz bilo kog razloga.
Koliko košta sporazumni razvod - Cena
Advokatskom tarifom, koja je kreirana od strane advokatske komore, utvrđene su cene svih usluga na koje advokati imaju pravo. Svaki advokat je dužan da poštuje propisanu advokatsku tarifu, ali ostavljena je i mogućnost dogovora sa klijentima oko kreiranja cene za pojedinačne slučajeve. Cena, zavisno od slučaja, može biti niža ili viša od cene usluge propisane od strane advokatske tarife.
Kada podnesete predlog za sporazumni razvod braka platićete inicijalnu taksu u iznosu od 2.660 rsd. Isti iznos takse plaća se i nakon presude o okončanju braka. Svaka od stranki snosi sopstvene sudske troškove razvoda braka, sem ako odlukom suda nije propisano drugačije – sud može doneti odluku da jedan supružnik plati celokupan iznos taksi za sporazumni razvod braka.
Koliko traje sporazumni razvod
Sporazumni o razvodu je, kao što smo spomenuli, brži i efikasniji način da okončate bračnu zajednicu, nego tužba za razvod braka. Obzirom da je u pitanju hitan postupak, sud nakon što zaprimi predlog za sporazumni razvod braka zakazuje ročište u roku od 15 dana. Ako ne postoje nesuglasice vezane za sporazum, brak se na ročištu razvodi i donosi se presuda o razvodu.
Sporazumni razvod braka sa maloletnom decom
Kada se piše predlog za sporazumni razvod braka supružnici se prethodno dogovaraju u vezi pitanja starateljstva nad maloletnom decom, odnosno sačinjavaju sporazum o vršenju roditeljskog prava. Vršenje roditeljskog prava može da bude zajedničko ili samostalno. O samostalnom vršenju roditeljskog prava govorimo kada samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo.
Ako supružnici odluče da jedan roditelj pristupi samostalnom vršenju roditeljskog prava, potrebno je da naprave sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju – odnosno sporazum o vršenju roditeljskog prava, zatim sporazum o visini doprinosa izdržavanja za dete koje plaća roditelj sa kojim dete ne živi i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, sa kojim ne živi.
Porodični zakon naglašava da bez obzira što je jedan roditelj posvećen samostalnom vršenju roditeljskog prava, drugi roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i obavezu da plaća doprinose za izdržavanje deteta, da održava sa detetom lične odnose i da o pitanjima koja utiču na život deteta odlučuje skupa sa roditeljem koji vrši samostalno roditeljsko pravo, u najboljem interesu deteta. Pod pitanjima koja utiču na život deteta podrazumevaju se odluke vezane za školovanje, veće medicinske intervencije, promena mesta prebivališta deteta i raspolaganje detetovom imovinom velike vrednosti.
Sud procenjuje da li je sporazum o vršenju roditeljskog prava u najboljem interesu deteta, te stoga može, a i ne mora, da prihvati predlog koji su supružnici podneli. Recimo, ako sud proceni da je u najboljem interesu deteta da jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo, može odbaciti predlog o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, iako su se supružnici oko toga usaglasili.
Sporazumni razvod braka sa punoletnom decom
Sporazum o razvodu rešava pitanje vršenja roditeljskog prava samo nad maloletnom decom. Deca koja su navršila 18 godina života ili više posmatraju se kao potpuno pravno i poslovno sposobna, stoga sud ne razmatra u ovom slučaju sporazum o vršenju roditeljskog prava.
Ipak, u slučajevima kada su deca punoletna, a njihovo redovno školovanje još uvek traje ili su nesposobna za rad (u slučajevima bolesti), roditelji imaju obavezu plaćanja doprinosa za izdržavanje dok god redovno školovanje traje (do 26. godine života) ili dok se dete ne osposobi za samostalno izdržavanje.
Da li je moguće ostvariti alimentaciju nakon sporazumnog razvoda braka
Pitanje alimentacije, odnosno visine doprinosa za izdržavanje deteta, jedno je od bitnih pitanja kada se sačinjava sporazum o razvodu braka. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ili roditelj sa kojim dete ne živi ima pravo i obavezu da uplaćuje doprinose za izdržavanje deteta.
Supružnici se oko visine doprinosa za izdržavanje deteta dogovaraju kada kreiraju sporazum o razvodu braka. Visina alimentacije može da bude fiksna ili procentualna. U slučajevima kada je alimentacija procentualna, ne sme da iznosi manje od 15% ni više od 50% od primanja roditelja, nakon što su od iznosa odbijeni porezi i doprinosi. Cilj doprinosa za izdržavanje deteta je da dete uživa u istom životnom standardu kakav ima i njegov drugi roditelj.
U slučaju da sud proceni da dogovorena visina doprinosa za izdržavanje deteta nije u najboljem interesu deteta, odluku o visini alimentacije donosi sud.
Sporazumni razvod braka sa strancem
U slučaju da je brak sa strancem sklopljen u stranoj zemlji, takav brak predstavlja faktički, a ne pravni odnos i prvo treba da bude priznat u Srbiji od strane nadležnog organa – matičara.
Brak sa stranim državljaninom može se okončati putem sporazumnog razvoda braka, kao i putem tužbe za razvod. Ukoliko jedan od supružnika živi u inostranstvu, neophodno je da pošalje specijalno punomoćje za zastupanje. Specijalno punomoćje se može overiti u inostranstvu, kod notara ili u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije. Preporučuje se da punomoćje bude overeno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, jer je jednostavnija i povoljnija procedura.
Specijalnim punomoćjem se može ovlastiti advokat, krvni srodnik po prvoj liniji, kao i predstavnik službe pravne pomoći lokalne samouprave koji ima položen pravosudni ispit da ga zastupa prilikom sporazumnog razvoda braka.
Kako se deli imovina tokom sporazumnog razvoda
Sporazum o deobi zajedničke imovine često je kamen spoticanja, jer se supružnici lakše dogovaraju o poveravanju starateljstva nad decom, nego o podeli zajedničke imovine.
Prilikom sporazumnog razvoda braka supružnici imaju pravo na podelu imovine koja je stečena zajednički, za vreme trajanja bračne zajednice. U slučaju da supružnici postignu sporazum o deobi zajedničke imovine uneće ga u sporazum o razvodu braka. Ako sporazum o deobi zajedničke imovine ne može da bude postignut, mogu se javiti poteškoće u utvrđivanju pripadnosti imovine koja je stečena tokom trajanja braka. Ukoliko postoji predbračni ugovor lakše je utvrditi pripadnost imovine, ali ako ga nema smatraće se da se zajednička imovina deli na jednake delove između supružnika.
Imovina koja je stečena pre zaključenja braka smatra se za posebnu imovinu supružnika i ne podlaže deobi zajedničke imovine. Moguće je voditi posebni parnični postupak za deobu imovine, ako supružnici ne mogu da se usaglase po pitanjima podele zajedničke i posebne imovine.
Šta raditi ukoliko je nemoguće razvesti se sporazumom
Ukoliko je nemoguće postići dogovor o svim bitnim pitanjima sporazumnog razvoda braka, a to su pitanje vršenja roditeljskog prava i visini doprinosa za dete, uređenje ličnih odnosa roditelja sa kojim dete ne živi i deteta i podela zajedničke imovine, supružnici neće biti u mogućnosti da se razvedu sporazumno. U takvim slučajevima jedino što im preostaje jeste da se razvedu po tužbi za razvod braka za šta im je neophodan advokat.