Podela bračne imovine



Na ovoj stranici možete videti neke zanimljve sudske odluke vezane za status zajedničke i posebne imovine bračnih drugova, podelu zajedničke imovine i uopšte sudsku praksu u ovoj oblasti.

Sudska praksa


ZAJEDNIČKA IMOVINA BRAČNIH DRUGOVA (ČL.171.ST.1. PORODIČNOG ZAKONA)


Otpremnina kao zajednička imovina

OTPREMNINA KOJU JE JEDAN BRAČNI DRUG PRIMIO PRILIKOM PREVOĐENJA U PENZIJU SPADA POD REŽIM ZAJEDNIČKE IMOVINE BRAČNIH DRUGOVA I NE MOŽE SE TRETIRATI KAO POSEBNA IMOVINA BRAČNOG DRUGA KOJEM JE OTPREMNINA DATA, AKO JE OTPREMNINA ISPLAĆENA PO OSNOVU RADA KOJI JE TAJ BRAČNI DRUG OBAVLJAO ZA VREME TRAJANJA BRAKA.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrdio.

Naime, prvostepeni sud utvrđuje da da je tužilja bila u braku sa S J, koji je umro 1996.godine i čija zaostavština je raspravljena rešenjem prvostepenog suda O.br.990/96 od 17.01.1997.godine kojim su na njegovoj zaostavštini koja predstavlja i ovde sporna parcela oglašeni tužilja sa 1/4 , tužena D , ćerka sa 1/4 i tuženici I, J i K kao unuci po ranije umrlom sinu M sa po 1/6 pošto je tuženik Z, sin ostavioca svoj nasledni deo ustupio svojim bratancima I, J i K koji su se prihvatili ustupljenog im naslednog dela.

Tužilja sada pokrenutom parnicom traži da se iz te zaostavštine izdvoji njen tekovinski prinovak.

Prvostepeni sud utvrđuje da je sada pok.S sporni plac kupio od svoje otpremnine koju je dobio prilikom odlaska u penziju, da je u tom smislu utvrdio iz rešenja Republičkog sekretarijata za pravosuđe i opštu upravu od 8.02.1980.godine da će se pomenutom S, penzionisanom radniku KDP-a u V izvršiti isplata iznosa od 45.454,25 dinara kao pravo na petomesečnu otpremninu u visini prosečnog ličnog dohotka iz poslednje godine pre odlaska u penziju.

Na takvo utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud pogrešno primenjuje materijalno pravo kada utvrđuje da je sporni plac kupljen od ličnih sredstava pok. S i da u tom smislu u sticanju tog placa nema doprinosa tužilje i zbog toga odbija tužbeni zahtev. Međutim, otpremnina nije posebna imovina bračnog druga, već je zajednička imovina bračnih drugova.

Naime, otpremnina koju je jedan bračni drug primio prilikom prevođenja u penziju spada pod režim zajedničke imovine bračnih drugova i ne može se tretirati kao posebna imovina bračnog druga kojem je otpremnina data, jer je otpremnina isplaćena po osnovu rada koju je taj bračni drug obavljao dok je trajao brak. Stoga se takva otpremnina u skladu sa čl.320. i 321. ranije važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima, a sada u skladu sa čl.168. i 171. sada važećeg Porodičnog zakona smatra zajedničkom imovinom bračnih drugova.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku pravilno primeniti materijalno pravo, odredbu čl.180.Porodičnog zakona i izvršiti deobu ovde sporne zajedničke imovine tako što će utvrditi relevantno činjenično stanje koje se traži za sudsku deobu.

Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž.br.179/07 od 5.10.2007. godine.

DEOBA ZAJEDNIČKE IMOVINE


(ČL. 177 PORODIČNOG ZAKONA)

DEOBA IMOVINE BRAČNIH DRUGOVA SE, OSIM PRINCIPA “PREMA NJIHOVOM DOPRINOSU” MOŽE VRŠITI I PREMA “PRINCIPU PRAVIČNOSTI”.

Iz obrazloženja:

U ovoj parnici se raspravlja o udelu parničnih stranaka u sticanju spornog stana, koji je za vreme trajanja braka parničnih stranaka pribavljen otkupom iz društvene svojine i pod posebnim uslovima koje je omogućio Zakon o stambenim odnosima i Zakon o stanovanju u sprovođenju stambene reforme kroz pravo na otkup, koje izvire iz samog zakona. Stoga je opravdan i po stanoviš tu ovog suda zaključak nižestepenih sudova koji su opredelili udeo parničnih stranaka u tako stečenom stanu u jednakim delovima, jer je sporni stan otkupljen po beneficiranoj ceni.

U deobi bračne tekovine koju čini stan stečen otkupom po Zakonu o stanovanju, opravdano je da se odstupi od opšteg principa podele zajedničke imovine u smislu prihvatanja principa pravičnosti, s obzirom da su stranke prvo živele u vanbračnoj zajednici dugo godina, u kojoj su izrodile dvoje dece, da je tuženi 1989. godine pre sklapanja braka dobio rešenje kojim se navedeni stan dodeljuje na korišćenje i koji će koristiti sa tužiljom i decom kao članovima svog domaćinstva, što je uticalo na rangiranje i kvadraturu stana, da je 1992. godine, pošto je faktički bračna zajednica stranaka prestala da postoji tuženi zaključio ugovor o korišćenju spornog stana, opravdano je da se zajednička imovina – otkupljeni stan, deli na jednake delove, pri čemu je bez uticaja ko je od bračnih drugova iznos za otkup stana uplatio i iz kojih izvora, jer su uslovi otkupa spornog stana bili nekomercijalni – cena nije predstavljala tržišnu vrednost stana.

Stoga su nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava, utvrdili susvojinu u jednakim delovima stranaka.

Neosnovano tuženi u reviziji navodi da nižestepeni sudovi nisu utvrđivali visinu ličnih primanja stranaka, kao i njihove druge doprinose pri stvaranju zajedničke imovine, s obzirom da se u konkretnom slučaju opšti princip deobe imovine bračnih drugova, po kome se udeo bračnih drugova određuje prema njihovom doprinosu, u konkretnom slučaju ne može primeniti.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 791/05 od 8.02.2006. god.)

IMOVINA STEČENA PRE ZASNIVANJA BRAČNE ZAJEDNICE


(čl. 168 Porodičnog zakona)


Stan pribavljen od jednog od bračnih drugova pre zasnivanja bračne zajednice ne predstavlja zajedničku imovinu, pa i nezavisno od toga što je otkupljen za vreme braka.

Iz obrazloženja: Tužilja je došla u stan deceniju kasnije. Drugotuženi je kao nosilac stanarskog prava otkupio sporni stan za vrednost od 5.231,80 DM. Sada je on vlasnik tog stana. Ako je kao što tvrdi i tužilja učestvovala u obezbeđivanju sredstava za otkup, ona eventualno može istaći obligacionopravni zahtev, ali ne može isticati svojinske pretenzije. Stan je pribavljen po privilegovanim cenama koje su važile samo za lica određena članom 16. stav 2. Zakona o stanovanju. Pošto tužilja ne spada u krug tih lica, nikako nije mogla postati vlasnik, odnosno suvlasnik spornog stana. Pošto je stan pribavljen pre nego što je tužilja zasnovala zajednicu života sa prvotuženim, odnosno ušla u porodično domaćinstvo tuženih, njen rad u domaćinstvu odnosno njen doprinos u sticanju sredstava porodičnog domaćinstva može imati značaja samo u pogledu stvari, odnosno prava koja predstavljaju bračnu tekovinu. Sporni stan ne pripada tekovini tužilje i prvotuženog. S obzirom na to, neosnovani su navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe Zakona o braku i porodičnim odnosima, kojima se reguliše imovina stečena u braku.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 415/03 od 13. februara 2003)

ODGOVORNOST BRAČNIH DRUGOVA ZA OBAVEZE (ČL. 187 PORODIČNOG ZAKONA)

TUŽENA ODGOVARA ZA OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA PREUZETE RADI PODMIRENJA TEKUĆIH POTREBA BRAČNE ZAJEDNICE, KAO I ZA OBAVEZE KOJE PO ZAKONU TERETE OBA BRAČNA DRUGA, JER ZA OVE OBAVEZE BRAČNI DRUGOVI ODGOVARAJU SOLIDARNO, KAKO ZAJEDNIČKOM TAKO I SVOJOM POSEBNOM IMOVINOM.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je od 1987. godine bila vlasnik STR "GG", a njen sada pokojni suprug je 1994. godine osnovao Preduzeće "DD". Tužena i njen suprug su zajednički poslovali, i povodom osnivanja preduzeća njenog supruga pozajmljivana su novčana sredstva koja su predmet ovog spora. Utvrđeno je da je tužena od tužioca pozajmila iznos od 5.000 DM 20.04.1995. godine, i da je ovaj iznos vratila u predviđenom roku i sa ugovorenom kamatom. Suprug tužilje je po osnovu priznanica od 29.05.1995. godine od tužioca pozajmio 15.000 DM a decembra iste godine 23.000 DM. Dana 29.09.1996. godine, tužena i njen suprug tužiocu su vratili ukupno 29.210 DM. Tužilac je tuženoj i njenom suprugu uputio opomenu dana 26.12.1996. godine, kojom traži isplatu 43.000 DM na ime glavnice i 24.889 DM na ime kamate, i u kojoj je priznao da mu je plaćen iznos od 29.210 DM.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim odlukama primenjeno materijalno pravo kada je tužena obavezana da tužiocu isplati na ime duga 4.494,25 Eura u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti na iznos od 8.790 DM do 31.12.2001. godine, a od 01.01.2002. godine na iznos od 4.494,25 Evra.

Naime, u postupku je utvrđeno da je tužena zajednički privređivala sa svojim suprugom, a da su novčani iznosi pozajmljivani kako za potrebe privatnog preduzeća, tako i za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. Stoga tužena odgovara za obaveze prema trećim licima preuzete radi podmirenja tekućih potreba bračne zajednice, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba bračna druga, u smislu člana 336. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Prema navedenoj odredbi, za ove obaveze bračni drugovi odgovaraju solidarno, kako zajedničkom tako i svojom posebnom imovinom. Osim toga, tužena je nakon smrti supruga potpisala priznanicu u kojoj priznaje dug i obavezuje se da ga vrati do određenog roka, pa su stoga neosnovani navodi revizije da tužena nije u obavezi da vrati dug tužiocu, budući da od supruga ništa nije nasledila. Visina preostalog duga tužene takođe je pravilno utvrđena u smislu čl. 557, 558. i 395. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1393/05 od 16.3.2006. godine.

POSEBNA IMOVINA BRAČNOG DRUGA (ČL. 168 PORODIČNOG ZAKONA)

KADA PREDMETNA NEKRETNINA NIJE STEČENA RADOM STRANAKA U TOKU TRAJANJA BRAČNE ZAJEDNICE, VEĆ JE ISTA IZGRAĐENA GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM KOJI JE DAO OTAC TUŽENOG DOK SU SAV POSAO U VEZI IZGRADNJE PO ZAHTEVU RODITELJA, VODILA BRAĆA TUŽENOG I UZ UČEŠĆE TUŽENOG SA POSEBNOM IMOVINOM KOJU JE STEKAO NASLEĐEM OD OCA, TA IMOVINA PREDSTAVLJA NJEGOVU POSEBNU IMOVINU.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ......... . godine i iz braka imaju dvoje dece. Brak parničnih stranaka razveden je .......... . godine. U momentu zaključenja braka stranke nisu imale posebnu imovinu, a oboje su obavljali poslove prosvetnih radnika u školi u EE, gde su dobili stan na korišćenje. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u ŽŽ utvrđeno je da su stranke suvlasnici svako sa udelom od 1/2 na kući u ŽŽ koja je izgrađena u toku trajanja njihovog braka. Sporni stambeni objekat – kuća u VV koja je bliže označena u izreci pobijane presude izgrađena je na građevinskom zemljištu koje je tuženom dodelila na trajno korišćenje Opština VV 1968. godine. Izgradnja ovog objekta započeta je 1968. godine i jedna celina dovršena 1969. godine dok je druga celina kao dograđeni deo izgrađena u toku 1991. godine. Tužilja i tuženi se nisu angažovali u toku gradnje ni fizičkim radom ni ulaganjem zajedničkih sredstava, već su sav posao u vezi sa izgradnjom vodili braća tuženog ZZ i II, a na zahtev svojih roditelja. Građevinski materijal za spornu kuću obezbeđen je tako što je cigla napravljena od zemlje sa očevine tuženog, a ostali materijal novcem pribavljenim od prodaje borove građe od čega je obezbeđena i krovna konstrukcija. Tuženi je tokom trajanja braka nasledio imovinu od oca pa je u toku 1990. godine od prodaje nasleđene stambene zgrade dobio iznos od 43.000,00 tadašnjih dinara koji je uložio u izgradnju nepokretnosti koja je predmet ovog spora.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje odbijen.

U postupku je utvrđeno da predmetna nekretnina nije stečena radom stranaka u toku trajanja bračne zajednice, već je ista izgrađena građevinskim materijalom koji je dao otac tuženog dok su sav posao u vezi izgradnje po zahtevu roditelja, vodila braća tuženog i uz učešće tuženog sa posebnom imovinom koju je stekao nasleđem od oca. Stoga je pravilna ocena drugostepenog suda da predmetna nekretnina predstavlja posebnu imovinu tuženog u smislu čl. 320. st. 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima, sa kog razloga je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici suvlasnik na delu ovog objekta i sukorisnik na parceli na kojoj je isti izgrađen, neosnovan.

Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1051/06 od 18.10.2006. godine

ZAJEDNIČKA IMOVINA BRAČNIH DRUGOVA (ČL. 195 PORODIČNOG ZAKONA)

PREDSTAVLJA ZAJEDNIČKU IMOVINU VOZILO STEČENO U TOKU TRAJANJA BRAČNE ZAJEDNICE, IAKO JE, NAKON ŠTO JE KUPLJENO U INOSTRANSTVU PREUZETO PO PRESTANKU BRAČNE ZAJEDNICE, ALI JE PLAĆENO SREDSTVIMA KOJA SU SUPRUŽNICI STEKLI ZA VREME TRAJANJA ZAJEDNICE ŽIVOTA U BRAKU.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženi su bili u braku od 1970 do 15.07.1995. godine kada je bračna zajednica faktički prestala, a 1998. godine brak parničnih stranaka je razveden pravnosnažnom presudom. U braku imaju dvoje dece, sina rođenog 1971. godine i kćerku rođenu 1980. godine. Zajedničkim radom u toku trajanja bračne zajednice tužilja i tuženi su stekli putnička vozila i to marke "aa" registarske oznake "aa1" i marke "bb", registarski broj "bb1".

Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da navedena vozila predstavljaju zajedničku imovinu parničnih stranaka jer su je stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, a u smislu člana 171. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS" broj 18 od 22.02.2005. godine).

Neosnovani su revizijski navodi da je vozilo marke "bb" platio tuženi sopstvenim sredstvima, a ovo iz razloga što je u toku postupka utvrđeno da je ovo vozilo stečeno u toku trajanja bračne zajednice, iako je, nakon što je kupljeno u inostranstvu preuzeto po prestanku bračne zajednice, ali je plaćeno sredstvima koja su supružnici stekli za vreme trajanja zajednice života u braku.

Bez uticaja na utvrđenje visine udela supružnika u navedenoj imovini je okolnost što je ovo vozilo plaćeno zaradom dobijenog od rada stovarišta preduzeća "VV" koje je vlasništvo tuženog. Ovo iz razloga što je preduzeće osnovano zajedničkim sredstvima supružnika u toku braka, što je tužilja jedno vreme i radila u preduzeću, a kada nije radila njen doprinos se sastojao u vođenju zajedničkog domaćinstva i angažovanjem u odgajanju zajedničke dece. Stoga ne postoje uslovi za primenu člana 180.stav 5. Porodičnog zakona, prema kojim odredbama veći deo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine se može utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje sopstvene imovine. U konkretnom slučaju udeo tužioca u sticanju navedenih putničkih automobila nije veći, jer su parnične stranke zajednički osnovale preduzeće, a tuženi nije učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine, pa je pravilan zaključak da je udeo supružnika jednak a u smislu člana 180.stav 2. Porodičnog zakona.

Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 373/03 od 27.3.2007. godine

BRAČNA TEKOVINA


(čl. 171 Porodičnog zakona)

Ako je preduzeće osnovano zajedničkim sredstvima stečenim u toku trajanja braka, stvar koja je pribavljena sredstvima obezbeđenim iz prihoda preduzeća koje se vodi na jednog bračnog druga predstavlja bračnu tekovinu.

Iz obrazloženja: Takođe pravilno, prvostepeni sud nalazi da je sticanje i ovog vozila rezultat bračne tekovine, bez obzira što je sredstva za kupovinu vozila obezbedio profit preduzeća koje se vodilo na tuženog, a ovo zbog toga, što je preduzeće osnovano zajedničkim sredstvima u toku trajanja braka i zbog toga što je tužilja u jednom periodu radila u preduzeću i što je angažovanje tuženog u radu preduzeća svakako moralo, sa druge strane, da poveća i angažovanje tužilje u vođenju zajedničkog domaćinstva stranaka.

(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 173/06 od 13.4.2006)

IMOVINA STEČENA UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU


(čl. 171 Porodičnog zakona)

Imovina primljena po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja rezultat rada oba bračna druga i njihovu zajedničku imovinu, ako je u izvršavanju obaveze davanja izdržavanja učestvovao, pored ugovornog davaoca izdržavanja, i njegov bračni drug, i to bez obzira na oblik pružanja usluge izdržavanja, vrstu konkretnih poslova i njihovu vrednost.

Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. Stoga, ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja, ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču, a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva, pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom, onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada, nezavisno ko je od njih, zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. Stoga je i po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.

(Presuda Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2576/03 od 30. 6. 2003.)

OTUĐENJE IMOVINE STEČENE U ZAJEDNICI


(čl. 174 Porodičnog zakona)

Ugovor kojim jedan bračni drug otuđi nepokretnost stečenu u bračnoj zajednici pre utvrđivanja udela bračnih drugova u sticanju nepokretnosti je ništav.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su predmetne nepokretnosti stečene u bračnoj zajednici tužilje i njenog bivšeg bračnog druga sada pok. P M, odnosno da su pribavljene kupovinom, da su nepokretnosti plaćene sredstvima koje su obezbedili tužilja i pok. P, na način kako je to bliže navedeno u razlozima prvostepene presude. S obzirom da su ove nepokretnosti predstavljale bračnu tekovinu tužilje i njenog supruga pok. P, tužilja i naslednici pok. P bili su ovlašćeni da poravnanjem utvrde udele bračnih drugova u sticanju nepokretnosti, pa je tako punovažno poravnanje zaključeno između tužilje i zakonskih naslednika pok. P na dan 3.09.2001 godine u predmetu istog suda P. br. 613/88, kojim su po navedenom osnovu utvrđeni udeli tužilje i pok. P sa po ?. Pok. P je, i pored toga što je otuđenje predmetnih nepokretnosti bilo zabranjeno privremenom merom, navedenu nepokretnost prodao tuženom pre nego što su utvrđeni udeli bračnih drugova u sticanju istih, što je razlog za ništavost tih ugovora u smislu odredbe čl. 23. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS, prema kojoj svojim delom u nepodeljenoj zajedničkoj imovini ne može bračni drug ni raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Na apsolutnu ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, a kako je pitanje pravne važnosti ugovora, u stvari bilo prethodno pitanje, to i nije bilo nužno da postoji zahtev za utvrđene apsolutne ništavosti spornih ugovora.

(Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1069/05 od 29. 7. 2005)

POKLON UČINJEN SUPRUŽNICIMA POVODIM ZAKLJUČENJA BRAKA (ČL. 171 PORODIČNOG ZAKONA)

STVARI I NOVAC KOJE SUPRUŽNICI DOBIJU NA POKLON OD TREĆIH LICA NA DAN ZAKLJUČENJA BRAKA PRIPADAJU I JEDNOM I DRUGOM SUPRUŽNIKU, UKOLIKO IZRIČITO NE STOJI DA SU STVARI I NOVAC POKLONJENI SAMO JEDNOM OD NJIH ILI SE IZ SAME PRIRODE STVARI NE VIDI DA JE NAMENJENA ISKLJUČIVO JEDNOM OD SUPRUŽNIKA, BEZ OBZIRA OD ČIJIH SRODNIKA JE STVAR DOBIJANA.

Iz obrazloženja:

''Kada je reč o spornim stvarima iz tačke I izreke pobijane presude, odnosno o jednom putničkom vozilu marke "golf2" i jednoj komplet kuhinji, u tom delu je prvostepeni sud takođe pravilno utvrdi da se radi o stvarima koje su pribavljene u toku trajanja bračne zajednice sredstvima bračnih drugova.

Putničko vozil "golf2" stranke su pribavile na taj način što su od novca koji su dobile za svadbu na poklon, prvo kupili vozilo marke "Jugo" a nakon prodaje tog vozila dodali su svoju ušteđevinu i kupili navedeno sporno vozilo. Na osnovu sadržine dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju, prvostepeni sud je utvrdio da se pokloni u novčanom iznosu za svadbu stranaka moraju računati kao poklon oboma bračnim drugovima.

Naime, stvari koje bračni drugovi dobiju na dan venčanja od trećih lica na poklon, pripadaju i jednom i drugom bračnom drugu, jer se daju radi zasnivanja novog domaćinstva i radi lakšeg življenja, ukoliko izričito ne stoji da su stvari poklonjene jednom od bračnih drugova, ili se iz same prirode stvari ne vidi da je namenjena isključivo jednom od bračnih drugova, bez obzira od čijih srodnika je stvar dobijena.

Prema tome, i novac koji je dobijen na poklon na dan venčanja nalazi se u režimu zajedničke imovine bračnih drugova sa jednakim udelima.

Isto se odnosi i na sticanje jedne komplet kuhinje koja je kupljena od novčanih poklona za mladence, pa su stoga neosnovani navodi žalbe tuženog da je u usvajajućem delu prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.''

Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž.br.1085/2008 od 11.12.2008. godine.

PRAVNE POSLEDICE ULAGANJA U ZAJEDNIČKU IMOVINU POSLE PRESTANKA BRAČNE ZAJEDNICE

BRAČNI DRUG KOJI ULAGANJEM IZVRŠENIM POSLE PRESTANKA BRAČNE ZAJEDNICE UVEĆA VREDNOST STVARI KOJA ČINI ZAJEDNIČKU IMOVINU, IMA PRAVO DA TRAŽI DA MU DRUGI BRAČNI DRUG NAKNADI DEO NUŽNIH I KORISNIH IZDATAKA, SRAZMERNO SVOM UDELU U TOJ STVARI. DRUGI BRAČNI DRUG MOŽE SE OSLOBODITI TE OBAVEZE AKO MU PRIZNA VEĆI UDEO U STVARI, SRAZMERNO IZVRŠENIM ULAGANJIMA.

Iz obrazloženja:

''Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo odnosno čl.180 st.2 Porodičnog zakona koji predviđa da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, jer je u toku postupka utvrđeno da je doprinos tužioca i tužene V u sticanju predmetne kuće podjednak, a tuženici nisu dokazali da je udeo tužene V u sticanju bračne tekovine veći .

Tuženi u žalbi neosnovano navode da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo ne uzimajući u obzir ulaganja tuženih u predmetnu kuću koja su nastala posle prestanka bračne zajednice tužioca i tužene V, s obzirom da je do tada kuća bila samo ozidana i osposobljeno jedno odeljenje za stanovanje, dok su tuženici kuću završili i osposobili za stanovanje ostala odeljenja i kupatilo i uveli vodu i struju u kuću.

Naime, između tužioca i tuženih nije postignut sporazum da tužena V, zajedno sa tuženim M ove radove izvede i da za njihovu vrednost uveća svoj suvlasnički udeo na zajedničkoj nepokretnosti. Bračni drug koji ulaganjem izvršenim posle prestanka bračne zajednice uveća vrednost stvari koja čini zajedničku imovinu, ima pravo da traži da mu drugi bračni drug naknadi deo nužnih i korisnih izdataka, srazmerno svom udelu u toj stvari. Drugi bračni drug, međutim, može se osloboditi te obaveze ako mu prizna veći udeo u stvari, srazmerno izvršenim ulaganjima.

Stoga, je po nalaženju Okružnog suda, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada navedena sporna ulaganja tuženih nije uzeo u obzir prilikom utvrđenja suvlasničkog udela stranaka u bračnoj tekovini, nalazeći da tuženi po tom osnovu mogu prema tužiocu isticati samo obligaciono pravni zahtev.

U pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, suprotno navodima žalbe tužioca, Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, jer je tužilac delimično uspeo u postavljenom tužbenom zahtevu. Naime, tužilac je uspeo samo sa zahtevom koji se odnosi na utvrđivanje prava svojine po osnovu bračne tekovine, dok je tužbu povukao u jednom delu, deo zahteva je i pravnosnažno odbijen. S obzirom na odredbu čl.149 st.2 ZPP-a po kojoj ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, odluka o troškovima je pravilna.''

Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž.br.1009/09 od 27.08.2009. godine.


developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.