Odnos advokata i klijenta

Kada će advokati prihvatiti zastupanje?

Advokat može da prihvati zastupanje samo kada stranka, ili lice ovlašćeno od stranke, to od njega zatraži, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti zastupanje, osim u slučaju zabrana i naloga propisanih zakonom, statutom i Kodeksom.

Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi računa o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoći, kakvo je povereno advokaturi, bude na raspolaganju svakome kome je dostupno i da bez opravdanog razloga pružanje takve pomoći ne odbije.

Na donošenje odluke o zastupanju ne sme uticati razlika u polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, veri, političkom i drugom ubeđenju, poreklu, društvenom položaju, ekonomskoj moći ili stranačkoj pripadnosti.

Opravdani razlozi za odbijanje zastupanja

 Opravdanim razlogom da advokat odbije zastupanje smatraće se naročito:

 -ako je preopterećen već prihvaćenim poslovima;

 -ako stranka nije sposobna ili ne želi da plati naknadu za njegov rad;

 -ako stranka uslovljava plaćanje naknade uspehom u sporu, ili zahteva obećanje uspeha;

 -ako zaključi da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka ima druge nehumane ili nemoralne pobude;

 -ako su zahtevi stranke očigledno suprotni njenim vlastitim interesima;

 -ako stranka ispoljava prema njemu nepoverenje ili nepristojnost;

 -ako oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.

U krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: lične osobine okrivljenog, vrsta krivičnog dela i visina zaprećene kazne, način odbrane okrivljenog, gnev koji je krivično delo izazvalo u javnosti i ponašanje oštećenih.

Kada advokati trebaju da odbije zastupanje ?

 Advokat treba da odbije zastupanje:

 -ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik;

 -ako je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim, ličnim ili poslovnim odnosima koji objektivno mogu da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost i savesnost, izuzev kada stranka, iako upoznata sa ovim činjenicama, izričito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da to neće nepovoljno uticati na njegov rad;

 -ako je kao sudija, tužilac, ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o prethodnom pitanju u odnosu na predmet zastupanja;

 -ako je stranka za zastupanje ovlastila i lice koje nije advokat, osim lica koja su u nestandardnim predmetima istaknuti pravni stručnjaci za određenu pravnu oblast.

 Advokat treba da odbije zastupanje više klijenata u istom predmetu, ako postoji mogućnost da između njih dođe do sukoba interesa.

Kada su advokati dužni da odbiju zastupanje ?

 Advokat je dužan da odbije zastupanje:

 -ako je zahtev stranke očigledno suprotan pozitivnim propisima;

 -ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti na koju se odnosi predmet zastupanja;

 -ako bi primanje novog klijenta ili predmeta ugrozilo ispunjenje njegovih prethodno preuzetih obaveza;

 -ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh;

 -ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku;

 -ako je u istoj pravnoj stvari posredovao ili savetovao suprotnu stranku, ili je od suprotne stranke primao obaveštenja koja predstavljaju advokatsku tajnu;

 -ako se zastupanje odnosi na spor povodom ugovora, sporazuma, vansudskog poravnanja, zaveštanja ili druge isprave koju je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj;

 -ako se zastupanje odnosi na suparničara ili saokrivljenog čiji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu već zastupa;

 -ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu nečasnih ili drugih nedozvoljenih sredstava (tač. 8.3, 8.4), a u krivičnim predmetima aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita;

 -ako osnovano posumnja da bi posao u kome se od njega traži zastupanje doveo do pranja novca;

 -ako bi trebalo da zastupa protiv bivšeg klijenta, osim ako je iz načina na koji je prestalo prethodno zastupanje, i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije ponašao, očigledno da je između njih prestao odnos poverenja;

 -ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa;

 -ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu već ima advokata, sa kojim nije postigao saglasnost o pravnom osnovu i organizaciji zastupanja.

Sve oko punomoćja

Advokat treba da nastoji da stranka lično pred njim iznese problem, izjavi da mu slučaj poverava i potpiše punomoćje.

 U opravdanim slučajevima izjava i potpis punomoćja mogu se pribaviti uobičajenim sredstvima komunikacije, ili posredstvom lica u koje i stranka i advokat imaju poverenje, uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri bez odlaganja, čim mu okolnosti to dozvole.

 Pre nego što je stranka potpiše, u punomoćje treba da budu uneti podaci o advokatu, kolegi i advokatskom pripravniku ovlašćenom za zamenjivanje, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja i datumu potpisivanja, a u zastupanju koje ne dostiže ili prevazilazi zakonom propisani delokrug ovlašćenja, i podaci o obimu ovlašćenja.

 Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je kasnije ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih pogrešaka u pisanju, u punomoćju nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka i promena.

 Izuzetno, kada stranci predstoji duža odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat može dati na potpis ili primiti potpisano nepopunjeno punomoćje, pod uslovom da su način i svrha upotrebe takvog punomoćja prethodno određeni pisanim nalogom stranke, ili posebnim sporazumom advokata i klijenta i da potpisano punomoćje odmah bude popunjeno u skladu sa takvim pisanim nalogom ili posebnim sporazumom.

 Punomoćje ne sme da sadrži neodređena ovlašćenja, ovlašćenja koja se ne odnose na predmet zastupanja i sporazume o naknadi.

Odnos advokat – klijent

Advokat treba da sa primerenom pažnjom i sa razumevanjem za nedoumice, strahove ili ustručavanja klijenta, sasluša njegov problem i usmeri ga na kazivanje o činjenicama koje su od značaja za pružanje pravne pomoći.

 Prilikom prihvatanja zastupanja advokat će klijentu ukazati:

 -da je pretpostavka uspešnog zastupanja iskrenost klijenta i da je potrebno da mu ovaj iznese sve činjenice i dokaze i otkrije svoje stvarne pobude i ciljeve;

 -da je poverljivost iznesenih podataka zaštićena obavezom čuvanja advokatske tajne i pod kojim uslovima tajna može biti otkrivena;

 -na svoju ocenu činjenične i pravne prirode predmeta;

 -na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen;

 -na način obračuna i naplate, i na približan ili, kada je to moguće, tačan iznos naknade;

 -na obavezu da evidenciju o novcu, hartijama od vrednosti ili drugim imovinskim vrednostima koje mu klijent poveri, kada je to zakonom propisano prikaže na zahtev nadležnog organa javne vlasti.

Dužnosti advokata

 Advokat je dužan:

 -da se prema svim klijentima ophodi pristojno i odgovorno;

 -da svim predmetima pristupa jednako savesno i stručno;

 -da klijentu ukaže na mogućnost i celishodnost rešavanja slučaja mirnim putem;

 -da zastupa bez nepotrebnog odugovlačenja;

 -da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu, a na traženje klijenta i o svim pojedinostima;

 -da klijenta upozna sa promenom svojih stavova o pravnim i činjeničnim pitanjima;

 -da klijentu preda, na njegov zahtev, svu dokumentaciju koju je od njega dobio, odluke, zapisnike i kopije podnesaka koje u njegovom predmetu primio ili sastavio, bez obzira da li zastupanje traje ili je prestalo i da li mu je klijent isplatio naknadu;

 -da klijentu omogući uvid u Tarifu, ukaže na razloge zbog kojih naknada koju nadležni organ odmerava na teret suprotne stranke može biti manja od naknade koju je od od klijenta naplatio ili je potražuje;

 -da sastavljanjem suvišnih podnesaka, predlaganjem nepotrebnih ili nekoncentrisanih dokaza, bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja i povećanja broja ročišta, ili na drugi način, klijenta ne izlaže nepotrebnim izdacima i dugotrajnijem postupku;

 -da klijente prima u radno vreme označeno na advokatskoj kancelariji.

 Kada to nalažu interesi klijenta, omogućuju neprekoračivi rokovi i pravila postupka, advokat će, pre pokretanja postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom, ukazati klijentu na korisnost rešavanja spornog odnosa mirnim putem, a uz saglasnost klijenta, i pokušati da sporni odnos reši mirnim putem.

 Kada sastavlja isprave u dvostranim ili višestranim pravnim poslovima advokat je dužan da vodi računa o pravima svih stranaka i da savesno štiti njihove interese, bez obzira koja od njih mu se prva obratila i koja plaća naknadu.

 Advokat ne sme da se poistovećuje sa klijentom i njegovim interesom.

Postupanje sa imovinskim vrednostima

Novac, hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent poverio, a advokat prihvatio da mu budu povereni, advokat je dužan:

 -da sa posebnom pažnjom čuva na način koji je klijent odredio, ukoliko je taj način u skladu sa pozitivnim propisima i Kodeksom;

 -da po sopstvenom izboru, vodeći prvenstveno računa o pouzdanosti čuvanja, ukoliko nema posebnog naloga klijenta, a to pravila poslovanja dozvoljavaju, deponuje na račun ili položi u sef kod banke ili druge finansijske organizacije koje potpadaju pod nadzor organa javne vlasti, uz oznaku da se sredstva drže za račun klijenta, ili da ih čuva na drugom bezbednijem mestu;

 -da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj račun;

 -da, u skladu sa nalogom klijenta, na vreme preda ili doznači ovlašćenom primaocu;

 -da o raspolaganju vodi potpunu i detaljnu evidenciju, u koju klijent ima pravo uvida;

 -da nadležnom organu javne vlasti, ako je to zakonom propisano, uz uslov čuvanja tajne, dozvoli finansijsku kontrolu ove evidencije;

 -da bez odlaganja vrati klijentu kada ovaj to zahteva, kada istekne određeni rok, kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov, kada osnovano posumnja da se radi o pranju novca, kada dospe njegova obaveza za izvršenje zaveštanja, ili kada rešenje o nasleđivanju klijenta postane pravnosnažno.

 -Na način opisan u pravilu  Kodeksa advokat će postupiti i kada novac, hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od trećeg lica prima u ime, za račun i po ovlašćenju klijenta.

Šta su advokati dužni ?

 Advokat je dužan da odbije prijem novca, hartija od vrednosti ili drugih imovinskih vrednosti, ako nije siguran u identitet klijenta ili identitet i ovlašćenje njegovog posrednika, ako sredstva nisu vezana za određeni predmet ili ime, ili ako osnovano posumnja da se radi o “pranju” novca, ili o sredstvima koja potiču od izvršenja kakvog drugog krivičnog dela.

 Advokat ne treba da iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili plaća obezbeđenje, novčanu kaznu, obeštećenje, paušalni iznos i troškove postupka, osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti, ili se radi o neznatnim iznosima, a ugled i platežna sposobnost klijenta daju osnova za uverenje da se radi o kratkoročnoj pozajmici, koja je uvek beskamatna.

Otkaz usluga

Advokat može da otkaže zastupanje ako za to postoje, ili on smatra da postoje, opravdani razlozi.

Opravdanim razlozima za otkazivanje zastupanja smatraju se svi razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije prihvatanje zastupanja, izuzev preopterećenosti poslovima koju je sam prouzrokovao naknadnim primanjem novih predmeta.

 Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za štetne posledice koje su, zbog njegovog zastupanja, ili u periodu tog zastupanja, nanete klijentu, drugom licu, ili interesima pravde.

U slučaju sukoba interesa klijenata koje istovremeno zastupa u istom predmetu, advokat je dužan da svima otkaže zastupanje, izuzev ako je zakonom drugačije propisano.

 Advokat treba da vodi računa o tome da zastupanje ne otkaže na način i u trenutku koji bi klijentu prouzrokovao štetu.

 Kad otkaže zastupanje advokat je u obavezi da preduzima u korist klijenta mere neophodne za sprečavanje ili otklanjanje za klijenta štetnih posledica u predmetu, osim ako klijent već ima i drugog zastupnika, sve dok ga klijent takve obaveze na nesumnjiv način ne oslobodi, dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika, ili dok ne istekne zakonom propisani rok obaveze preduzimanja procesnih radnji nakon otkazivanja zastupanja.

Nakon otkazivanja zastupanja advokat treba da se uzdrži od davanja izjava koje bi klijentu pogoršale položaj u postupku, ili prouzrokovale neprijatnosti u javnosti ili u privatnom životu.