Naknada štete u javnom prevozu


Naknada stete u javnom prevozu

Uvod

Često se dešava u praksi da se prilikom vožnje nekim sredstvom javnog prevoza ( najčešće gradskim autobusima) putnicima dogodi šteta u vidu ozbiljnih povreda ili čak invaliditeta. U ovakvim situacijama ponekad se dešava da je teško utvrditi koje je krivac za saobraćajnu nezgodu budući da se većina šteta dešava usled naglog kočenja autobusa ili drugog sredstva javnog prevoza. Prilikom naglih kočenja dešavaju se ponekad padovi putnika zbog čega nastaju ozbiljne povrede.

Učestalost prevoza putnika javnim prevozom je velika i javlja se potreba da se i ova oblast reguliše zakonom i putnici dodatno osiguraju posebno imajući u vidu teškoće dokazivanja ko je krivac u ovim saobraćajnim nezgodama. Posebno je teško dokazati ko je kriv za saobraćajnu nezgodu usled naglih kočenja autobusa i padova putnika. Najčešće se vozači autobusa brane time da ih je neko drugo vozilo iseklo i da su usled toga naglo zakočili. Policiji je teško da u ovakvim situacijama dokaže ko je zaista kriv za nezgodu jer je teško pronaći vozilo koje je iseklo vozilo javnog prevoza, odnosno utvrditi da li vozač sredstva javnog prevozauopšte govori istinu.

Da zbog opisanih situacija putnici ne bi trpeli posledice kao treća lica a zbog povećanog rizika nastanka saobraćajnih nezgoda zakonodavac se dosetio da zakonom reguliše ovu oblast i obaveže prevoznike koji obavljaju javni prevoz da osiguraju svoja vozila. Ova vrsta osiguranja se odnosi na posledice nesrećnih slučajeva gde se uopšte ne mora dokazivati čijom krivicom je nastala saobraćajna nezgoda .

Prednosti i mane osiguranja

Velika prednost ovog osiguranja je što putnici imaju pravo na naknadu štete bez obzira čijom se krivicom saobraćajna nezgoda dogodila, bitno je samo da se dogodila u sredstvu javnog prevoza.

Odmah posle najveće prednosti ovog osiguranja tj. osiguranja bez obzira na krivicu dolazi se i do najveće mane ovog osiguranja a to je limitiranost ovog osiguranja samo na neke štete. Polise ovakvog osiguranja ne pokrivaju lake telesne povrede i zbog njih pretrpljene fizičke bolove i strah. Ovakve polise pokrivaju samo slučajeve teških telesnih povreda usled kojih je prouzrokovan invaliditet i smrt putnika. Uz invaliditet i smrt ove polise pokrivaju i troškove lečenja putnika.

Dobra strana ovakvog osiguranja je što se može korisiti zajedno sa osiguranjem od autoodogovornosti odnono jedno osiguranje ne isključuje drugo pa se tako pretrpljeni fizički bolovi i strah mogu naplatiti po polisi osiguranja od autoodgovornosti od krivca saobraćajne nezgode a pretrpljeni duševni bolovi zbog invaliditeta dodatno od osiguravača koji je osigurao vozilo koje obavlja javni prevoz. Bitno je da se samo naknade ne mogu kumulirati tj. ne mogu se za istu štetu naplatiti oba osiguranja, primera radi za materijalnu štetu za troškove lečenja ne mogu se dvaput naplatiti troškovi koji su isti ali po obe polise.

Dužnost osiguravanja

Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja. Ovu vrstu ugovora dužni su da zaključe vlasnici po slovu zakona sledeće kategorije vozila:

1) autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;

2) autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;

3) autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;

4) autobusa za prevoz turista;

5) putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i „rent-a-kar”vozila;

6) šinskih vozila za prevoz putnika;

7) svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;

8) svih vrsta „rent-a-kar” plovnih objekata;

9) vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, aviotaksi);

10) turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i „rent-a-kar” vazduhoplova;

11) drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.

Naknada stete u javnom prevozu 2

Obaveštenje o osiguranju

Vlasnici su dužni da podatke o zaključenom ugovoru od posledica nesrećnog slučaja u javnom prevozu istaknu na vidnom mestu u prevozu i voznoj karti, a naročito podatak o osiguravajućem društvu sa kojim je sklopljen ugovor i pravima putnika iz tog ugovora. Prema tome oštećeni putnik bi imao pravo izbora da traži naknadu osigurane sume nezavisno od toga da li će po polisi osiguranja od autoodgovornosti prevozioca tražiti naknadu štete.

Putnik u javnom prevozu

Pod pojam putnika u javnom prevozu mogu se podvesti sva lica:

1) koja putuju javnim prevozom

2) lica koja se nalaze na stanici, luci pristaništu, u blizini prevoznog sredstva i planiraju da se ukrcaju.

3) koja se nalaze na stanici, luci pristaništu,u blizini prevoznog sredstva a neposredno su napustila prevozno sredstvo.

Pojam putnika se ne odnosi na lica koja su zaposlena u javnom prevozu (npr. kontrolori karata).

Kome uputiti zahtev?

Lica koja putuju javnim prevozom će imati pravo na naknadu štete po ovom osnovu bez obzira da li su kupila kartu.

Kome uputiti zahtev?

Putnik svoj zahtev usmerava direktno prema osiguravajućem društvu sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju, ukoliko vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju ili je nad osiguravajućim društvom pokrenut stečajni postupak putnik ima pravo zahtevati isplatu osigurane sume od Udruženja osiguravača Srbije - Garantnog fonda.

Visina naknade štete

Limiti osiguranih suma su za slučaj smrti putnika 8000 evra, za slučaj invaliditeta 16.000 evra a za slučaj privremene sprečenosti za rad i drugih stvarnih troškova lečenja 4000 evra. Ovo znači da osiguravajuća društva ne mogu ugovoriti niže sume osiguranja od ovih zakonom predvđenih. Što se tiče smrti putnika, pravo iz osiguranja mogu ostvariti članovi njegove bliske porodice (deca i supružnik). Invaliditet se utvrđuje u procentualnom iznosu i u odnosu na procenat smanjenja radnih sposobnosti se isplaćuje osigurana suma pri čemu pravo ostvaruje lice kod koga je invaliditet nastupio.



developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.