Cenovnik povreda na radu

cenovnik povreda na radu

Cenovnik povreda na radu,  kada ljudi vrše pretrage  na internetu  pa traže termin cenovnik  povreda na radu  uglavnom očekuju da pronađu informacije o tome koliku visinu štete mogu da dobiju od strane osiguranja ili poslodavca a zbog zadobijene povrede na radu. Na ovom mestu ću pokušati da pomognem ljudima  i objasnim neke stvari a vezano za termin ,,cenovnik povreda na radu“.

Kad se desi povreda na radu sa aspekta visine nematerijalne štete koja je radniku pričinjena trebalo bi razlikovati umanjenje radne sposobnosti (invaliditet) od umanjenja opšte životne aktivonsti što nije identična stvar. Umanjenje radne sposobnost  predstavlja invaliditet i umanjenje samo radne sposobnosti,  dok umanjenje opšte životne aktivnosti predstavlja umanjenje svih životnih aktivnosti koje čovek zbog zadobijene povrede više ne može da uživa kako na poslu tako i u privatnom životu (npr. ne može se baviti rekreativno sportom). Umanjenje radne sposobnosti svakako utiče na umanjenje životne aktivnosti ali ova dva pojma nisu identična.

Što se tiče poslodavca  oni najčešće osiguravaju radnike zbog invaliditeta (umanjenje radne sposobnosti) zadobijenog povredom na radu. Poslodavac kod izabranog osiguranja zaključuje polisu osiguranja od posledica nesrećnog slučaja kojom su obuhvaćeni najčešće smrt, invaliditet zajedno sa troškovima lečenja ali ne i pretrpljeni fizički bolovi i strah. Koji rizici se najčešće osiguravaju od posledica nesrećnog slučaja možete pogledati ovde. Ovo znači da radnik od osiguranja može naplatiti štetu zbog zadobijenog invaliditeta u skladu sa ugovorenom polisom poslodavca.

Prethodno dalje znači da ako je poslodavac ugovorio limit isplate naknade (npr. samo 100.000,00 dinara) radnik ne može od osiguranja dobiti veći iznos i za razliku se eventualno može obratiti direktno poslodavcu vansudskim putem ili tužbom ako ne uspe postići dogovor. Navedena pitajna su bitna jer radniku nije svejedno da li treba da tuži poslodavca ili njegovo osiguranje.

Da bi poslodavac odgovarao za bilo kakvu  povredu radnika neophodna je njegova krivica što znači da ako se radnik svojom krivicom povredio na poslu  ne može naplatiti štetu osim ukoliko nije osiguran polisom koja pokriva posledice  nesrećenog slučaja.

Što se tiče termina cenovink  povreda na radu tako nešto ne postiji egzaktno u praksi ali se orijentaciono može odrediti. Najčešće osiguravajuća društva isplaćuju između 20000 i 25000 dinara  za svaki procenat umanjenja radne sposobnosti osim ukoliko polisa poslodavca nije limitirana.

Većina osiguravajućih društava imaju tablice u kojima je predstavljeno koliko svaka povreda donosi  umanjenja  radne sposobnosti.

Što se tiče visine naknada za pretrpljene bolove i strah i umanjenje opštih  životnih aktivnosti  o ovome sam detaljno pisao u tekstu o cenovniku telesnih povreda.  Ranije je postojao pokušaj da se donese  Uredba o naknadi štete na licima koja je detaljno sadržala  kolika se odmerava naknada za pojedine oblike štete, međutim ona je proglašena neustavnom ali svakako može biti neki orijentir stim što se mora napomenuti da po trenutnoj važećoj sudskoj praksi sudovi dosuđuju veče iznose nego po uredbi.

Ispod možete pogledati primer tabele jednog od osiguranja a vezano za to koliko se procenata invaliditeta priznaje za pojedine povrede.

TABELA INVALIDITETA

za utvrđivanje trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) osiguranika kao posledice nesrećnog slučaja

UVODNE NAPOMENE

  1. Tabela invaliditeta sastavni je deo Uslova osiguranja i svakog pojedinog ugovora o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja koji Ugovarač osiguranja zaključi sa Osiguravačem.
  2. U osiguranju lica od posledica nesrećenog slučaja kod gubitka opšte radne sposobnosti primenjuje se isključivo procenat određen ovom Tabelom invaliditeta.
  3. Procenat trajnog invaliditeta utvrđuje se  posle  završenog lečenja, odnosno u vreme kada je kod osiguranika u odnosu na pretrpljene povrede i nastale posledice nastupilo stanje ustaljenosti, tj. kada se prema oceni lekara ne može očekivati poboljšanje ili pogoršanje stanja, ukoliko kod pojedinih tačaka ove Tabele nije drugačije određeno.
  4. Kod višestrukih povreda pojedinih udova, kičme ili organa, ukupni invaliditet na određenom udu, kičmi ili organu, određuje se tako što se za najveću posledicu oštećenja uzima ceo procenat predviđen u Tabeli, od sledećeg najvećeg oštećenja uzima se polovina procenta predviđenog u Tabeli itd. redom 1/4, 1/8 itd. Ukupan procenat ne može premašiti procenat koji je određen Tabelom invaliditeta za potpuni gubitak tog uda ili organa. Posledice povrede prstiju sabiraju se bez primene gornjeg principa, uz uvažavanje posebnih uslova u Tabeli. Obavezno je komparativno merenje artrometrom.
  5. Ocene invaliditeta za različite posledice na jednom zglobu gornjih i donjih ekstremiteta se ne sabiraju, a invaliditet se određuje po onoj tački koja daje veći procenat, izuzev kolena, gde se primenjuje princip iz tačke 4, s tim što izbor procenata za pojedinačna oštećenja ne može preći ukupno 30% invaliditeta. Prilikom primene određenih tačaka iz Tabele invaliditeta, za jednu posledicu na istim organima ili ekstremitetima primenjuje se ona tačka koja određuje najveći procenat, odnosno nije dozvoljena primena dve tačke za isto funkcionalno oštećenje, odnosno posledicu.
  6. Subjektivne teškoće u smislu smanjenja mišićne snage, bolova i otoka na mestu povrede ne uzimaju se u obzir pri određivanju procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti.

I GLAVA

  1. Difuzne povrede mozga sa klinički utvrđenom slikom:
    • dekortizacija odnosno decerebracija;
    • hemiplegija inveteriranog tipa sa afazijom i agnozijom;
    • demencija (Korsakovljev sindrom);
    • obostrani Parkinsonov sindrom sa izraženim rigorom;
    • kompletna hemiplegija, paraplegija, triplegija, tetraplegija;
    • epilepsija sa demencijom i psihičkom deterioracijom;

–  psihoza ……………………………………………………………… 100%

  1. Oštećenje mozga sa klinički utvrđenom slikom:

-hemipareza sa jako izraženim spasticitetom;

  • ekstrapiramidalna simptomatologija (nemogućnost koordinacije pokreta ili postojanje grubih nehotičnih pokreta);

pseudobulbarna paraliza sa prisilnim plačem ili smehom

–  oštećenje malog mozga sa  izraženim poremećajima ravnotežehoda i koordinacije pokreta …………………………………………….. 90%

  1. Pseudobulbarni sindrom …………………………………………………… 80%
  1. Epilepsija sa učestalim napadima i karakternim promenama ličnosti

………………………………………………………………………………………. 70%

  1. Difuzne povrede  mozga  sa  klinički  evidentiranim  posledicama psihoorganskog sindroma:
  2. a) u lakom stepenu do ……………………………………………………..40%
  3. b) u srednjem stepenu ……………………………………………………..50%
  4. c) u jakom stepenu ………………………………………………………….60%
  5. Hemipareze ili disfazija:
  6. a) u lakom stepenu ………………………………………………………… 30%
  7. b) u srednjem stepenu ……………………………………………………..40%
  8. c) u jakom stepenu ………………………………………………………….50%
  9. Oštećenje malog mozga sa adiodohokinezom i

asinregijom ………………………………………………………………………40%

  1. Epilepsija sa retkim napadima …………………………….….od 20 do 30%
  2. Kontuzione povrede mozga:
    1. postkontuzioni sindrom uz postojanje objektivnog neurološkog nalaza posle bolnički utvrđene kontuzije mozga……………….20%
    2. operisani intracerebralni hematom bez neurološkog ispada …..20%
  1. Stanje posle  trepanacije  svoda  lobanje  i/ili  loma  baze  lobanje, rentgenološki verificirano ……………………………………………………10%
  2. Postkomocionalni sindrom posle bolnički odnosno medicinski utvrđene traume mozga bez postojanja objektivno neurološkog nalaza do …………………………………………………………………………10%
  3. Skalpiranje vlasišta kod muškaraca:
  4. a) trećina površine vlasišta …………………………………………………5%
  5. b) polovina površine vlasišta……………………………………………..15%
  6. c) čitavo vlasište ……………………………………………………………..30%

Napomena: Kod muškarca koji je već ranije bio ćelav određuje se invaliditet po analogiji kao unakaženje.

  1. Skalpiranje vlasišta kod žene:
  2. a) trećina površine vlasišta ……………………………………………….10%
  3. b) polovina površine vlasišta……………………………………………..20%
  4. c) čitavo vlasište ……………………………………………………………. 40%

Posebni uslovi:

  1. Za potrese mozga koji nisu bolnički ili ambulantno utvrđeni u roku od 24 časa nakon povrede ne priznaje se invaliditet.
  2. Sve forme  epilepsije  moraju  biti  bolnički  utvrđene  uz  primenu savremenih dijagnostičkih metoda.
  3. Kod različitih posledica povrede mozga usled jednog nesrećnog slučaja procenti za invaliditet se ne sabiraju, već se procenat invaliditeta određuje samo po onoj tački koja je najpovoljnija za osiguranika.

Trajni invaliditet za sve slučajeve koji potpadaju pod tačke od 1 do 11 određuje se najranije po isteku perioda od 10 meseci od dana povređivanja.

II OČI

14.Potpuni gubitak vida na oba oka ………………………………….100%

  1. Potpuni gubitak vida na jedno oko ……………………………….. 33%
  2. Oslabljenje vida jednog oka

–               za svaku desetinu smanjenja  ……………………………3,33%

  1. U slučaju da je na drugom oku vid oslabio za više od 3 desetine, za svaku desetinu smanjenja vida povređenog oka određuje se ………………………………………………………………6,66%
  2. Diplopija kao trajna i reparabilna posledica povrede oka do….. 20%
  3. Gubitak očnog sočiva:
  4. a) afakija jednostrana …………………………………………………20%
  5. b) afakija obostrana ……………………………………………………30%
  6. Delimična oštećenja mrežnjače i staklastog tela:
    1. delimični ispad vidnog polja kao posledica posttraumatske ablacije retine ………………………………………………………….5%
    2. opacitales korporis vitrei kao posledica traumatskog krvarenja u staklastom telu oka ………………………………….5%
  7. Midrijaza kao posledica direktne traume oka ……………………5% 22. Nepotpuna unutrašnja oftalmoplegija …………………………….10%
  8. Povrede suznog aparata i očnih kapaka :
  9. a) epifora ……………………………………………………………………5%
  10. b) entropium, ektropium ……………………………………………… 5%
  11. c) ptoza kapka …………………………………………………………….5%
  12. Koncentrično suženje vidnog polja na preostalom oku:
  13. a) do 60 stepeni ………………………………………………………..10%
  14. b) do 40 stepeni ……………………………………………………….. 30%
  15. c) do 20 stepeni ……………………………………………………….. 50%
  16. d) do 5 stepeni ………………………………………………………….60%
  1. Jednostrano koncentrično suženje vidnog polja:
  2. a) do 50 stepeni …………………………………………………………. 5%
  3. b) do 30 stepeni ……………………………………………………….. 15%
  4. c) do 5 stepeni ………………………………………………………….30%
  5. Homonimna hemijanopsija ……………………………………………..30%

Posebni uslovi:

  1. Invaliditet se nakon ablacije retine određuje po tačkama 16., 17. ili 20. ove Tabele.
  2. Povreda očne  jabučice  koja  je  prouzrokovala  ablaciju  retine mora biti bolnički dijagnostikovana.
  3. Ocena oštećenja oka vrši se po završenom lečenju, izuzev po tačkama 18. i 22., za koje minimalni rok iznosi godinu dana od dana povređivanja.

III  UŠI

  1. Potpuna gluvoća   na   oba   uha   sa   sačuvanom   kaloričkom reakcijom vestibularnog organa …………………………………….40%
  2. Potpuna gluvoća   na   oba   uha   sa   ugašenom   kaloričkom reakcijom vestibularnog organa …………………………………….60%
  3. Oslabljen vestibularni organ sa urednim sluhom …….….………..5%
  4. Potpuna gluvoća na jednom uhu:
    1. sa urednom kaloričkom reakcijom vestibularnog organa…..15%
    2. sa ugašenom kaloričkom reakcijom vestibularnog

organa na tom uhu …………………………………………………20%

  1. Obostrana nagluvost   sa   sačuvanom   kaloričkom   reakcijom vestibularnog organa obostrano, sa gubitkom sluha po Fowler-

Sabine:

  1. a) 20 do 30% …………………………………………………………….. 5%
  2. b) 31 do 60% …………………………………………………………… 10%
  3. c) 61 do 85% …………………………………………………………… 20%
  4. Obostrana nagluvost   sa   ugašenom   kaloričkom   reakcijom vestibularnog organa obostrano, sa gubitkom sluha po Fowler-

Sabine:

  1. a) 20 do 30% ………………………………………………………..10%
  2. b) 31 do 60% ………………………………………………………..20%
  3. c) 61 do 85% ………………………………………………………..30
  1. Jednostrana teška nagluvost sa sačuvanom

kaloričkom reakcijom vestibularnog organa,

sa gubitkom sluha na visini od 90 do 95 decibela…………….. 10%

  1. Jednostrana teška nagluvost sa ugašenom kaloričkom reakcijom vestibularnog organa, sa gubitkom sluha na visini od 90 do 95 decibela …………………………………..12,5%
  2. Povreda ušne školjke:
  3. a) delimičan gubitak ili delimična deformacija ……………5%
  4. b) potpuni gubitak ili potpuna deformacija ……………….10%

Posebni uslovi:

Za sve slučajeve iz ove glave invaliditet se određuje posle završenog lečenja, ali ne ranije od 6 meseci nakon zadobijenih povreda, izuzev po tački 35 ove tabele, koji se ceni po završenom lečenju.

 IV LICE

  1. Ožiljno deformirajuća oštećenja na licu praćena funkcionalnim smetnjama i/ili posttraumatska povreda lica:
  2. a) u lakom stepenu…………………………………………………………..5%
  3. b) u srednjem stepenu ………………………………………………….. 10%
  4. c) u jakom stepenu ………………………………………………………..25%
  5. Ograničeno otvaranje usta:
  6. a) razmak gornjih i donjih zuba do 4cm ………………………………5%
  7. b) razmak gornjih i donjih zuba do 3cm …………………………….15%
  8. c) razmak gornjih i donjih zuba do 1,5cm ………………………….30%
  9. Defekti na čeljusnom skeletu, na jeziku ili nepcu sa funkcionalnim smetnjama:
  10. a) u lakom stepenu ………………………………………………………..10%
  11. b) u srednjem stepenu ……………………………………………………20%
  12. c) u jakom stepenu ………………………………………………………..30%
  13. Gubitak stalnih zuba:
  14. a) do 16 za svaki zub ……………………………………………………..1%
  15. b) od 17 ili više za svaki zub …………………………………………1,5%
  16. Pareza facijalnog živca posle frakture slepoočne kosti ili povrede odgovarajuće parotidne regije:
  17. a) u lakom stepenu do …………………………………………………..10%
  18. b) u srednjem stepenu ………………………………………………….15%
  19. c) u jakom stepenu sa kontrakturom i

tikom mimičke muskulature ………………………………………..20%

  1. d) paraliza facijalnog živca …………………………………………….30%

Posebni uslovi:

  1. Za kozmetičke i estetske ožiljke ili druge promene na licu ne

određuje se invaliditet.

  1. Za slučajeve pod tačkama 36., 37. i 38. ove Tabele invaliditet se određuje posle završenog lečenja, ali ne ranije od 6 meseci nakon zadobijenih povreda.
  2. Invaliditet po tački 40. ove Tabele određuje se posle završenog

lečenja, ali ne ranije od 1 godine nakon zadobijenih povreda.

V  NOS

  1. Povrede nosa:
  2. a) delimičan gubitak nosa do …………………………………………15%
  3. b) gubitak čitavog nosa …………………………………………………30%
  4. Anosmija kao posledica verificirane frakture gornjeg unutrašnjeg dela nosnog skeleta …………………………………………………………. 5%
  5. Promena oblika piramide nosa:
  6. a) u lakom stepenu do …………………………………………………..10%
  7. b) u srednjem stepenu ………………………………………………….15%
  8. c) u jakom stepenu ……………………………………………………….20%
  9. Otežano disanje  usled  frakture  nosnog  septuma,  koja  mora  biti utvrđena klinički i rentgenološki neposredno posle povrede …… 5%

VI DUŠNIK I JEDNJAK

  1. Povrede dušnika:
  2. a) stanje posle traheotomije kod vitalnih indikacija

posle povrede ……………………………………………………. 5%

  1. b) stenoze dušnika posle povrede grkljana i

početnog dela dušnika……………………………………….. 10%

  1. Stenoza dušnika, zbog koje osiguranik mora

trajno nositi kanilu ………………………………………………………. 60%

  1. Trajna organska promuklost zbog povrede:
  2. a) slabijeg intenziteta ………………………………………………..5%
  3. b) jačeg intenziteta ………………………………………………….15%
  4. Suženje jednjaka:
  5. a) u lakom stepenu …………………………………………………10%
  6. b) u srednjem stepenu …………………………………………….20%
  7. c) u jakom stepenu …………………………………………………30%
  8. Potpuno suženje jednjaka sa gastrostomom ……………………80%

VII  GRUDNI KOŠ

  1. Prelom od najmanje dva rebra, ako je zaceljen sa

dislokacijom ili prelom sternuma ako je zaceljen sa dislokacijom

do…………………………………………………………………………….. 10%

  1. Operativni ožiljak posle otvaranja grudne šupljine do ……… 10%
  2. Smanjenje plućne funkcije usled serijskog preloma rebara ili penetrantnih povreda grudnog koša, posttraumatskih athezija ili usled restriktivnih smetnji:
  3. a) za 20 do 30% ……………………………………………………..15%
  4. b) za 31 do 50% ……………………………………………………..30%
  5. c) za 51 ili više % ……………………………………………………45%
  6. Fistula nakon empiema ………………………………………………. 15%
  7. Hronični plućni apsces ……………………………………………. ….30%
  8. Gubitak jedne dojke:
  9. a) do 50 godina života …………………………………………….10%
  10. b) preko 50 godina života ………………………………………….5%
  11. c) teško oštećenje dojke do 50 godina života ……………….5%
  12. Gubitak obe dojke:
  13. a) do 50 godina života ……………………………………………30%
  14. b) preko 50 godina života………………………………………..15%
  15. c) teško oštećenje dojke do 50 godina života ……………10%
  16. Posledice penetrantnih povreda srca i velikih krvnih sudova grudnog koša:
  17. a) srce sa normalnim elektrokardiogramom ………………30%
  18. b) sa promenjenim elektrokardiogramom

prema težini promene do …………………………………. 60%

  1. c) krvni sudovi ……………………………………………………. 15%
  2. d) aneurizma aorte sa implantatom …………………………40%
  3. Dublji ožiljci na telu posle opekotina ili povreda bez smetnji motiliteta a zahvataju:
  4. a) do 10% površine tela do …………………………………….10%
  5. b) preko 10% površine tela do ………………………………..20%
  6. Duboki ožiljci na telu posle opekotina ili povreda, a zahvataju:
  7. a) do 10% površine tela do …………………………………….10%
  8. b) do 20% površine tela do …………………………………….20%
  9. c) preko 20% površine tela …………………………………….30%

Posebni uslovi:

  1. Kapacitet pluća se određuje ponovljenom spirometrijom, a po

potrebi i detaljnom pulmološkom obradom i ergometrijom.

  1. Ako su stanja iz tačke 50., 51., 53. i 54. ove Tabele praćena poremećajem plućne  funkcije  restriktivnog  tipa,  onda  se  ne cene po navedenim tačkama, već po tački 52.
  2. Invaliditet po tačkama 52., 53. i 54. ove Tabele određuje se nakon završenog  lečenja,  ali  ne  ranije  od  1  godine  nakon zadobijenih povreda
  3. Za prelom jednog rebra ne određuje se invaliditet.
  4. Slučajevi iz tačke 58. i 59. ove Tabele izračunavaju se primenom

pravila devetke, a prema šemi datoj na kraju Tabele.

  1. Dublji ožiljak nastaje nakon intermedijalne opekotine (II B stepen)

i/ili povrede sa manjim defektom kože.

  1. Dublji ožiljak nastaje nakon duboke opekotine (III stepen) ili potkožne   subdermale   (IV   stepen)   i/ili   većeg   defekta   kožnog pokrivača.
  2. Za posledice epidermalne opekotine (I stepen) i površine (II A

stepen) invaliditet se ne određuje.

  1. Funkcionalne smetnje izazvane opekotinama ili povredama iz tačke
  2. ocenjuju se i prema  odgovarajućim tačkama ove Tabele.

  VIII  TRBUŠNI ORGANI

  1. Traumatska hernija – verificirana u bolnici ili zdravstvenoj ustanovi

neposredno posle povrede,ako je istovremeno bila pored hernije

klinički verificirana povreda mekih delova trbušnog zida u tom

području  ………………………………………………………………………… 10%

  1. Povrede dijafragme:
  2. a) stanje nakon prskanja dijafragme u bolnici neposredno

posle povrede verificirano i hirurški zbrinuto ………………….. 20%

  1. b) dijafragmalna hernija – recidiv nakon hirurški

zbrinute dijafragmalne traumatske kile………………………….. 30%

  1. Postoperativna hernija posle laparatomije do ………………………. 20% 63. Operativni ožiljak posle laparatomije ……………………………………. 5%
  2. Povreda creva i/ili jetre, slezine, želuca:
  3. a) sa šivenjem ………………………………………………………………..15%
  4. b) povreda creva i/ili želuca sa resekcijom ………………………… 20%
  5. c) povreda jetre sa resekcijom ………………………………………….30%
  6. Gubitak slezine (Splencetomia):
  7. a) do 20 godina života ……………………………………………………..25%
  8. b) preko 20 godina života …………………………………………………20%
  9. Povreda gušterače prema funkcionalnom

oštećenju …………………………………………………………………….do 20%

  1. Anus praeternaturalis:
  2. a) tankog creva ……………………………………………………………….60%
  3. b) debelog creva ……………………………………………………………..50%
  4. Fistula stercoralis …………………………………………………………….. 40%
  5. Trajni prolapsus recti ……………………………………………………….. 20%
  6. Incontinentija alvi:
  7. a) delimična …………………………………………………………….. do 50%
  8. b) potpuna ……………………………………………………………………..80%

  IX  MOKRAĆNI ORGANI

  1. Gubitak jednog bubrega – uz normalnu funkciju drugog ……….. 30%
  2. Gubitak jednog bubrega uz oštećenje funkcije drugog:
  3. a) u lakom stepenu do 30% oštećenja funkcije. …………………..40%
  4. b) u srednjem stepenu do 50% oštećenja funkcije ……………….55%
  5. c) u jakom stepenu preko 50% oštećenja funkcije do……………80%
  6. Funkcionalna oštećenja jednog bubrega:
  7. a) u lakom stepenu do 50% oštećenja funkcije ……………………15%
  8. b) u jakom stepenu preko 50% oštećenja funkcije.. ……………..20%
  9. Funkcionalne posledice oštećenja oba bubrega:
  10. a) u lakom stepenu ………………………………………………………….30%
  11. b) u jakom stepenu ………………………………………………………….60%
  12. Poremećaj ispuštanja mokraće usled povrede uretre, Gradulirano po Chavier-u:
  13. a) u lakom stepenu ispod 18ch ………………………………………….10%
  14. b) u srednjem stepenu ispod 14ch ……………………………………. 20%
  15. c) u jakom stepenu ispod 6ch ……………………………………………35%
  16. Potpuna incontinentia urinae:
  17. a) kod muškarca ……………………………………………………………. 50%
  18. b) kod žene …………………………………………………………………….70%
  19. Urinarna fistula:
  20. a) uretralna …………………………………………………………………….20%
  21. b) perinealna ili vaginalna …………………………………………………40%

78.Povreda mokraćnog mehura sa smanjenim kapacitetom

za svaku 1/3 smanjenja kapaciteta    …………………………….10%

 X MUŠKI I ŽENSKI GENITALNI ORGANI

  1. Gubitak jednog testisa do 60 godina života ………………….. 15%
  2. Gubitak jednog testisa preko 60 godina života ………………… 5%
  3. Gubitak oba testisa:
  4. a) do 60 godina života ………………………………………………..50%
  5. b) preko 60 godina života ……………………………………………30%
  6. Gubitak penisa do 60 godina života ………………………….. 50%
  7. Gubitak penisa preko 60 godina života ……………………….. 30%
  8. Deformacija penisa sa onemogućenom kohabitacijom

do 60 godina života    ……………………………………………….. 50%

  1. Deformacija penisa sa onemogućenom kohabitacijom

preko 60 godina života   ……………………………………………. 30%

  1. Gubitak materice i jajnika do 55 godina života:
  2. a) gubitak materice …………………………………………………30%
  3. b) za gubitak jednog jajnika ……………………………………..10%
  4. c) za gubitak oba jajnika ………………………………………….30%
  5. Gubitak materice i jajnika preko 55 godina života :
  6. a) gubitak materice …………………………………………………10%
  7. b) za gubitak svakog jajnika ……………………………………….5%
  8. Oštećenja vulve i vagine, koja onemogućavaju

kohabitaciju  do 60 godina života ………………………………… 50%

  1. Oštećenja vulve i vagine, koja onemogućavaju

kohabitaciju preko 60 godina života ……………………………. 15%

XI  KIČMA

  1. Povreda kičme sa trajnim oštećenjem moždine, ili perifernog nervnog sistema (tetraplegija, triplegija, paraplegija) sa gubitkom

kontrole defekacije i uriniranja ……………………… 100%

  1. Povreda kičme sa trajnim oštećenjem moždine, ili perifernog

nervnog sistema (tetrapareza, tripareza) sa očuvanom

kontrolom defekacije i uriniranja  ……………………………………90%

  1. Povreda kičme sa potpunom paralizom donjih

ekstremiteta bez smetnji defekacije i uriniranja  …………….. 90%

  1. Povreda kičme sa parezom donjih ekstremiteta:
  2. a) u lakom stepenu do …………………………………………….30%
  3. b) u srednjem stepenu …………………………………………….40%
  4. c) u jakom stepenu …………………………………………………50%
  5. Smanjena pokretljivost kičme usled preloma najmanje dva pršljena uz promenu krivulje kičme (kifoza, gibus, skolioza):
  6. a) u lakom stepenu do ………………………………………………20%
  7. b) u srednjem stepenu ………………………………………………30%
  8. c) u jakom stepenu …………………………………………………..40%
  9. Smanjena pokretljivost kičme posle povrede

koštanog dela cervikalnog segmenta :

  1. a) u lakom stepenu do ……………………………………………10%
  2. b) u srednjem stepenu …………………………………………. 20%
  3. c) u jakom stepenu ……………………………………………….30%
  4. Smanjena pokretljivost kičme posle povrede

koštanog dela torakaralnoga segmenta:

  1. a) u lakom stepenu …………………………………………………….5%
  2. b) u srednjem stepenu ………………………………………………10%
  3. c) u jakom stepenu …………………………………………………..20%
  4. Smanjena pokretljivost kičme posle povrede koštanog dela lumbalnog segmenta:
  5. a) u lakom stepenu do …………………………………………….15%
  6. b) u srednjem stepenu …………………………………………….25%
  7. c) u jakom stepenu …………………………………………………35%
  8. Serijski prelom 3 ili više spinalnih nastavaka kičme…………… 5%
  9. Serijski prelom 3 ili više poprečnih nastavaka kičme do ….. 10%

Posebni uslovi:

  1. Oštećenja koja spadaju pod tačke 90. i 91. ceniti po utvrđivanju

ireparabilnih neuroloških lezija, a za tačke 92. i 93. invaliditet ceniti

po završenom lečenju, ali ne ranije od 2 godine od dana

povređivanja.

  1. Hernia disci intervertebralis, osim kada nastane kao posledica

povreda, sve vrste lumbagija, diskopatija, spondiloza,

spondilolisteza, spondiloliza, sakralgija miofascitisa, kokcigodinija,

ishialgija, fibrozitisa, fascitisa i sve patoanatomske promene

slabinsko krsne regije označene analognim terminima, nisu

obuhvaćene osiguranjem.

  XII KARLICA

  1. Višestruki prelom karlice uz težu deformaciju ili

denivelaciju sakroilijakalnih zglobova ili simfize ………………….30%

  1. Simfizeoliza sa dislokacijom horizontalnom i/ili vertikalnom:
  2. a) velčine 1cm ……………………………………………………………..10%
  3. b) veličine 2cm …………………………………………………………….15%
  4. c) veličine preko 2cm ……………………………………………………25%
  5. Prelom jedne crevne kosti saniran uz dislokaciju ………………… 10%
  6. Prelom obe crevne kosti saniran uz dislokaciju ………………….. 15%
  7. Prelom sedne ili stidne kosti saniran uz dislokaciju……………… 10%
  8. Paralelni prelom dve stidne ili sedne kosti saniran

uz dislokaciju …………………………………………………………………. 15%

  1. Prelom krstačne kosti saniran uz dislokaciju ……………………….15%
  2. Trtična kost:
  3. a) prelom trtične kosti saniran sa dislokacijom, ili

operativno odstranjen odlomljeni fragment……………………..5%

  1. b) operativno odstranjena trtična kost ……………………………..10%

Posebni uslovi:

Za  prelome  kostiju  karlice  koji  su  sanirani  bez  dislokacije  i  bez objektivnih funkcionalnih smetnji ne određuje se invaliditet.

 XIII  RUKE

  1. Gubitak obe ruke ili šake ………………………………………………..100%
  2. Gubitak ruke u ramenu (eksartikulacija) …………………………….. 70%
  3. Gubitak ruke u području nadlaktice …………………………………….65%
  4. Gubitak ruke ispod lakta sa očuvanom funkcijom lakta ………..60%
  5. Gubitak šake …………………………………………………………………..55%
  6. Gubitak svih prstiju na obe šake ………………………………………..90%
  7. Gubitak palca ………………………………………………………………… 20%
  8. Gubitak kažiprsta …………………………………………………………….12%
  9. Gubitak srednjeg, domalog i malog prsta:
  10. a) srednjeg ……………………………………………………………………9%
  11. b) domalog ili malog, za svaki prst ……………………………………6%
  12. Gubitak metakarpalne kosti palca ………………………………………..6%
  13. Gubitak metakarpalne kosti kažiprsta …………………………………..4%
  14. Gubitak metakarpalne kosti srednjeg,

domalog ili malog prsta, za svaku ……………………………………….3%

Posebni uslovi:

  1. Za gubitak jednog članka palca određuje se polovina, a za gubitak

jednog članka ostalih prstiju određuje se trećina invaliditeta

određenog za dotični prst.

  1. Za gubitak jagodice prsta određuje se ½ invaliditeta određenog za

gubitak članka.

  1. Delimičan gubitak koštanog dela članka, ocenjuje se kao potpuni

gubitak članka.

  NADLAKTICA

  1. Ankiloza ramenog zgloba u funkcionalno

nepovoljnom  položaju (abdukcija) ………………………………..35%

  1. Ankiloza ramenog zgloba u funkcionalno

povoljnom položaju (abdukcija) ……………………………………25%

  1. Umanjena pokretljivost ruke u ramenom zglobu:
  2. a) u lakom stepenu do …………………………………………….10%
  3. b) u srednjem stepenu …………………………………………….20%
  4. c) u jakom stepenu …………………………………………………30%
  5. Habitalno iščašenje ramenog zgloba

koje se verificirano često javlja ……………………………………..20%

  1. Labavost ramenog zgloba sa koštanim

defektom zglobnih tela ………………………………………………..35%

  1. Ključna kost:
  2. a) nepravilno zarastao prelom ključne kosti ………………….5% b) pseudoartroza ključne kosti ………………………………….10%
  3. Delimično iščašenje (subluksacija)

akromiokla – vikularnog ili sternoklavikularnog zgloba

bez umanjene pokretljivosti …………………………………………..5%

  1. Potpuno iščašenje akromioklavikularnog ili   sternoklavikularnog zgloba ………………………………………….10%
  2. Endoproteza ramenog zgloba ………………………………………30%
  3. Pseudoartroza nadlaktične kosti …………………………………..30%
  4. Hronični osteomielitis kostiju gornjih

ekstremiteta sa fistulom ………………………………………………10%

  1. Paraliza živca accesoriusa ………………………………………….15%
  2. Paraliza brahijalnog pleksusa ………………………………………60%
  3. Delimična paraliza brahijalnog pleksusa

(Erb ili Klumpke) ………………………………………………………..35%

  1. Paraliza aksilarnog živca …………………………………………….15%
  2. Paraliza radijalnog živca ……………………………………………..30%
  3. Paraliza živca medianusa ……………………………………………35%
  4. Paraliza živca ulnarisa ………………………………………………..30%
  5. Paraliza dva živca jedne ruke ………………………………………50%
  6. Paraliza tri živca jedne ruke …………………………………………60%

Posebni uslovi:

  1. Za parezu živaca određuje se maksimalno do 2/3 invaliditeta

određenog za paralizu dotičnog živca.

  1. Za slučajeve koji spadaju pod tačke 131. do 139. određuje se

invaliditet posle završenog lečenja, ali ne pre 2 godine posle

nezgode.

XV PODLAKTICA

  1. Ankiloza zgloba lakta u funkcionalno

povoljnom položaju od 100 do 140  ………………………………20%

  1. Ankiloza zgloba lakta u funkcionalno

nepovoljnom položaju …………………………………………………..30%

  1. Umanjena pokretljivost zgloba lakta:
  2. a) u lakom stepenu do …………………………………………….10%
  3. b) u srednjem stepenu …………………………………………….15%
  4. c) u jakom stepenu …………………………………………………20%
  5. Rasklimani zglob lakta:
  6. a) u lakom stepenu do …………………………………………….10%
  7. b) u srednjem stepenu …………………………………………….20%
  8. c) u jakom stepenu …………………………………………………30%
  9. Endoproteza lakta ………………………………………………………25%
  10. Pseudoartroza obe kosti podlaktice ………………………………30%
  11. Pseudoartroza radiusa ……………………………………………….15%
  12. Pseudoartroza ulne ……………………………………………………15%
  13. Ankiloza podlaktice u supinaciji ……………………………………25%
  14. Ankiloza podlaktice u srednjem položaju ……………………….15%
  15. Ankiloza podlaktice u pronaciji …………………………………….20%
  16. Umanjena pronacija i supinacija podlaktice:
  17. a) u lakom stepenu …………………………………………………..5%
  18. b) u srednjem stepenu …………………………………………….10%
  19. c) u jakom stepenu …………………………………………………15%
  20. Ankiloza ručnog zgloba:
  21. a) u dorzalnoj ekstenziji ………………………………………………..15%
  22. b) u produženju osovine podlaktice …………………………………20% c) u volarnoj fleksiji ………………………………………………………30%
  23. Umanjena pokretljivost ručnog zgloba:
  24. a) u lakom stepenu do …………………………………………………..10%
  25. b) u srednjem stepenu ………………………………………………….15%
  26. c) u jakom stepenu ……………………………………………………….20%
  27. Endoproteza čunaste kosti i/ili lunarne kosti ………………………..20% 155. Endoproteza ručnog zgloba ………………………………………………25%

Posebni uslovi:

Pseudoartroza čunaste i/ili lunarne kosti se ocenjuje prema tački 153. ove Tabele.

XVI PRSTI

  1. Ankiloza svih prstiju jedne ruke ………………………………………….40%
  2. Ankiloza čitavog palca ……………………………………………………..15%
  3. Ankiloza čitavog kažiprsta …………………………………………………..9%
  4. Potpuna ukočenost srednjeg, domalog i malog prsta:
  5. a) čitavog srednjeg prsta …………………………………………………6%
  6. b) domalog ili malog prsta, za svaki ………………………………….4%
  7. Umanjena pokretjivost palca posle uredno zaceljenog

Bennetovog preloma ………………………………………………………….5%

  1. Nepravilno zaceljen Bennetov prelom palca ………………………..10%
  2. Prelom metakarpalnih kostiju :
  3. a) nepravilno zarastao prelom I metakarpalnih kosti ……………4%
  4. b) za ostale metakarpalne kosti II, III, IV i V-e

za svaku kost …………………………………………………………….3%

  1. Umanjena pokretljivost distalnog ili bazalnog zgloba palca:
  2. a) u lakom stepenu …………………………………………………………3%
  3. b) u jakom stepenu …………………………………………………………6%
  4. Umanjena pokretljivost pojedinih zglobova kažiprsta:
  5. a) u lakom stepenu za svaki zglob ……………………………………2%
  6. b) u srednjem stepenu za svaki zglob ……………………………….3%
  7. c) u jakom stepenu za svaki zglob ……………………………………4%
  8. Umanjena pokretljivost pojedinih zglobova:
  9. A) srednjeg prsta:
  10. a) u lakom stepenu za svaki zglob …………………………………..1,5%
  11. b) u srednjem stepenu za svaki zglob …………………………………2%
  12. c) u jakom stepenu za svaki zglob ……………………………………..3%
  13. B) domalog ili malog prsta:
  14. a) u lakom stepenu za svaki zglob ……………………………………..1%
  15. b) u srednjem stepenu za svaki zglob …………………………………2%
  16. c) u jakom stepenu za svaki zglob ……………………………………..3%

Posebni uslovi:

  1. Za potpunu ukočenost jednog zgloba palca određuje se 1/2, a za potpunu ukočenost jednog zgloba ostalih prstiju određuje se 1/3 invaliditeta određenog ovom Tabelom za gubitak tog prsta.
  2. Zbir procenata za ukočenost pojedinih zglobova jednog prsta ne može biti veći od procenta određenog ovom Tabelom za potpunu ukočenost tog prsta.
  3. Za različite posledice na istom zglobu ne sabiraju se procenti po pojedinim tačkama, a invaliditet se određuje samo po onoj tački kojom je utvrđen najveći procenat invaliditeta.
  4. Ukupan invaliditet po tački 163., 164. i 165. ove Tabele ne može iznositi više od invaliditeta za potpunu ankilozu istog prsta.

  XVII  NOGA

  1. Gubitak obe nadkolenice ………………………………………………..100%
  2. Eksartikulacija noge u kuku ………………………………………………70%
  3. Gubitak nadkolenice u gornjoj trećini,

ako je batrljak nepodesan za protezu …………………………………60%

  1. Gubitak nadkolenice ispod gornje trećine ……………………………50%
  2. Gubitak obe podkolenice, ako su batrljci podešeni za protezu ……………………………………..80%
  1. Gubitak podkolenice, batrljak ispod 6cm ……………………….50%
  2. Gubitak podkolenice, batrljak preko 6cm ………………………40%
  3. Gubitak oba stopala …………………………………………………..80%
  4. Gubitak jednog stopala ……………………………………………….35%
  5. Gubitak stopala u Chopartovoj liniji ………………………………35%
  6. Gubitak stopala u Lisfrancovoj liniji ………………………………30%
  7. Transmetatarzalna amputacija …………………………………….25%
  8. Gubitak I ili V metatarzalne kosti ……………………………………5%
  9. Gubitak II, III, IV metatarzalne kosti – za svaku …………………3%
  10. Gubitak svih prstiju stopala na jednoj nozi …………………….20%
  11. Gubitak palca na stopalu:
  12. a) gubitak krajnjeg članka palca …………………………………5%
  13. b) gubitak celog palca ……………………………………………..10%
  14. Gubitak čitavog II-V prsta na nozi – za svaki prst ……………2,5%
  15. Delimični gubitak II-V prsta na noz i – za svaki prst …………1%

Posebni uslovi:

Ukočenost interfalangealnih zglobova II-V prsta u ispruženom položaju ili umanjena pokretljivost ovih zglobova ne predstavlja invaliditet.

XVIII BEDRO

  1. Ankiloza kuka u funkcionalno povoljnom položaju ………….30%
  2. Ankiloza kuka u funkcionalno nepovoljnom položaju ………40% 186. Ankiloza oba kuka ………………………………………………………70% 187. Nereponirano zastarelo iščašenje kuka …………………………40%
  3. Pseudoartroza vrata bedrene kosti sa skraćenjem noge ….45%
  4. Deformirajuća artroza kuka uz smanjenu pokretljivost kuka: a)          u lakom stepenu do ……………………………………………..15% b)                u srednjem stepenu ………………………………………………25% c)   u jakom stepenu …………………………………………………..35%
  5. Endoproteza kuka ………………………………………………………30%
  6. Umanjena pokretljivost kuka bez znakova deformirajuće artroze:
  7. a) u lakom stepenu do …………………………………………….10%
  8. b) u srednjem stepenu …………………………………………….15%
  9. c) u jakom stepenu …………………………………………………25%
  10. Pseudoartroza bedrene kosti ……………………………………….40%
  11. Nepravilno zaceljen prelom bedrene kosti uz angulaciju za:
  12. a) 10 do 20 stepeni do …………………………………………….10%
  13. b) preko 20 stepeni …………………………………………………15%
  14. Hronični osteomielitis sa fistulom …………………………………10%
  15. Veliki duboki ožiljci u mišićima nadkolenice ili podkolenice, kao i traumatske hernije mišića  nadkolenice i podkolenice, bez poremećaja

funkcije zgloba do …………………………………………………….10%

  1. Cirkulatorne promene posle oštećenja velikih krvnih sudova donjih ekstremiteta :
  2. a) podkolenice do …………………………………………………..10%
  3. b) nadkolenice do …………………………………………………..20%
  4. Skraćenje noge zbog preloma:
  5. a) za 2 do 4cm do …………………………………………………..10%
  6. b) za 4,1 do 6cm …………………………………………………….15%
  7. c) preko 6cm ………………………………………………………….20%

  XIX  PODKOLENICA

  1. Ankiloza kolena:
  2. a) u funkcionalno povoljnom položaju do 10 stepeni fleksije……………………………………………………………….25%
  3. b) u funkcionalno nepovoljnom položaju …………………….35%
  4. Deformirajuća artroza kolena posle povrede zglobnih tela

uz umanjenu pokretljivost sa rentgenološkom verifikacijom :

  1. a) u lakom stepenu od 91 do 135 stepeni do ………………15%
  2. b) u srednjem stepenu od 46 do 90 stepeni ………………..25%
  3. c) u jakom stepenu od 0 do 45 stepeni ………………………35%
  4. Umanjena pokretljivost zgloba kolena:
  5. a) u lakom stepenu od 91 do 135 stepeni do ………………10%

u srednjem stepenu od 46 do 90 stepeni ……………………..15%

  1. c) u jakom stepenu od 0 do 45 stepeni ……………………………20%
  2. Umanjena fleksija kolena za manje od 15 stepeni ………………….5%
  3. Rasklimanost kolena posle povreda kapsule ili ligamentarnog aparata, poređana sa zdravim kolenom:
  4. a) labavost u jednom pravcu do …………………………………….10%
  5. b) labavost u dva pravca ……………………………………………….15%
  6. c) stalno nošenje ortopedskog aparata ……………………………30%
  7. Oštećenje meniskusa sa recidivirajućim smetnjama

ili stanje posle operativnog odstranjenja meniskusa ………………5%  204. Endoproteza kolena …………………………………………………………30%

  1. Slobodno zglobno telo do …………………………………………………10%
  2. Funkcionalne smetnje posle odstranjenja patele:
  3. a) parcijalno odstranjena patela ……………………………………….5%
  4. b) totalno odstranjena patela ………………………………………….15%
  5. Pseudoartroza patele ……………………………………………………….10%
  6. Recidivirajući traumatski sinovitis kolena i/ili traumatska chondromalacija patele …………………………………………………….10%
  7. Pseudoartroza tibije …………………………………………………………30%
  8. Nepravilno zaceljen prelom podkolenice uz valgus, varus ili recurvatus deformaciju:
  9. a) za 5 do 15 stepeni …………………………………………………….10%
  10. b) preko 15 stepeni ………………………………………………………20%
  11. Ankiloza skočnog zgloba u funkcionalno povoljnom položaju (5 do 10 stepeni plantarne fleksije) …………………………………….20%
  12. Ankiloza skočnog zgloba u funkcionalno nepovoljnom položaju ………………………………………………………25%
  13. Umanjena pokretljivost skočnog zgloba:
  14. a) u lakom stepenu do …………………………………………………..10%
  15. b) u srednjem stepenu ………………………………………………….15%
  16. c) u jakom stepenu ……………………………………………………….20%
  17. Umanjena pokretljivost stopala u jednom pravcu za manje od 10 stepeni ………………………………………………………5%
  18. Endoproteza skočnog zgloba …………………………………………….25%
  19. Nepravilno zaceljen prelom maleola uz proširenje maleolarne viljuške ………………………………………………………….20%
  20. Deformacija stopala:

pes eixcavatus, pes planovalgus, pes equinus, pes varus:

  1. a) u lakom stepenu do ……………………………………………………10%
  2. b) u jakom stepenu ………………………………………………………..20%
  3. Deformacija calcaneusa posle kompresivnog preloma do …….20%
  4. Deformacija talusa posle preloma uz deformirajuću artrozu do ……………………………………………………………………….20%
  5. Izolirani prelomi tarzalnih kostiju bez veće deformacije …………..5%
  6. Deformacija jedne metatarzalne kosti posle preloma za svaku (ukupno ne više od 10%) ……………………………………………………3%
  7. Veća deformacija metatarzusa posle preloma metatarzalnih kostiju do ………………………………………………………………………..10%
  8. Ankiloza krajnjeg zgloba palca na nozi ………………………………2,5%
  9. Ankiloza osnovnog ili oba zgloba palca na nozi ……………………..5%
  10. Ankiloza osnovnog zgloba II-V prsta – za svaki prst ………………..1%
  11. Deformacija ili ankiloza II-V prsta – u savijenom položaju (digitus flexus) – za svaki prst ……………………………………………1,5%
  12. Veliki ožiljci na peti ili tabanu posle defekta nekih tela:
  13. a) površina do ½ tabana do …………………………………………..10%
  14. b) površina preko ½ tabana do ………………………………………20%
  15. Paraliza ishijadičkog živca ………………………………………………..40%
  16. Paraliza femoralnog živca …………………………………………………30%
  17. Paraliza tibijalnog živca …………………………………………………….25%
  18. Paraliza peronealnog živca ……………………………………………….25%
  19. Paraliza gluetalnog živca ………………………………………………….10%

Posebni uslovi:

  1. Za pareze  živaca  na  nozi  određuje  se  maksimalno  do  2/3 invaliditeta određenog za paralizu dotičnog živca.
  2. Za slučajeve navedene u tačkama 228. do 232. određuje se invaliditet posle završenog lečenja, ali ne ranije od 2 godine posle povrede.

PROCENA OPEČENE POVRŠINE

PO WALLACE-ovom PRAVILU

PRAVILO DEVETKE:

–    VRAT I GLAVA ………………………………………………………..9%

–    – JEDNA RUKA ………………………………………………………9%

–    – PREDNJA STRANA TRUPA  …………………………….2 x 9%

–    – ZADNJA STRANA TRUPA   ………………………………2 x 9%

–    NOGA ………………………………………………………………2 x 9%

–    – PERINEUM I GENITALIJE    …………………………………..1%

Podeli ovu objavu

Share on facebook
Share on linkedin
Share on email