.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju






Ugovor o poklonu



Ugovor o poklonu je ugovor na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da će predati u svojinu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine bez ikakve naknade.


Pravne osobine

Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao inter vivos (za života) gde se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava ili koristi bez ikakve naknade. Po svojoj pravnoj prirodi ugovor o poklon predstavlja najčešće jednostrano obavezan ugovor i dobročin jer stvara obavezu samo za jednu stranu. Ugovor o poklonu je kumulativan ugovor jer se u trenutku njegovog zaključenja zna koja je strana poverilac a koja je dužnik i kolika je vrednost prestacije. Izuzetno poklon može biti i aleatoran ugovor ako se u trenutku njegovog zaključenja ne zna vrednost dugovane prestacije (npr. rod voća). Ugovor o poklonu se najčešće zaključuje sa trenutnim izvršenjem obaveze npr. (predaja stvari) ali ga je moguće zaključiti i kao ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze (npr. davanje novca svakog meseca u toku određenog vremenskog perioda). Poklon je obično motivisan ličnošću poklonoprimca ali je moguće da bude zaključen i bez obzira na svojstva ličnosti. Poklon je kauzalan a ne apstraktan ugovor jer je kauza obaveze poklonodavca njegova namera da učini poklon. Ugovor o poklonu je formalan ugovor koji može imati pismenu ili realnu formu. Kod prenosa nepokretnosti ugovor o poklonu mora imati pisanu formu, dok kod prenosa pokretnih stvari mora imati, realnu formu odnosno za njegov nastanak je neophodna predaja određene stvari pa se smatra da nije ni nastao dok stvar nije predata.

Pravna regulacija

Ugovor o poklonu nije regulisan za razliku od većine drugih ugovora Zakonom o obligacionim odnosima. Na ovaj ugovor se primenjuju predratni propisi tačnije Srpski građanski zakonik iz 1844.g. a na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donesenih pre 6. aprila 1944. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Ugovor o poklonu nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima jer ustav koji je važio u vreme donošenja ovog zakona predvideo da se Zakonom o obligacionim odnosima regulišu samo odnosi iz prometa robe i usluga a smatralo se da ugovor o poklonu ne spada u tipičan ugovor kojim se vrši promet robe i usluga. Savezni ustav je predvideo da republički i pokrajinski propisi regulišu ovu oblast ali do toga nikada nije došlo pa se nastavilo sa primenom predratnih propisa kada je poklon u pitanju. Naravno opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima se primenjuju na poklon isto kao i na ostale ugovore (npr. protivnost prinudnim propisima).

Srpski građanski zakonik o poklonima kaže sledeće:

O POKLONIMA

§561

Poklon biva kad ko dobrovoljno drugome što da, ne ištući niti primajući ikakve za to naplate.

§562

Ko ima pravo savršeno i neograničeno sa svojim stvarima raspolagati, onaj samo može poklone činiti.

§563

Primiti poklon može svaki, i onaj, koji inače sam drugoga ugovora zaključiti ne može.

§564


Ko poklon samo usmeno učini, a stvar ne preda, i na zahtevanje neće da preda, ne može se sudom naterati, da predati mora. Samo sa pismenim dostovernim dokazom može se poklon putem sudskim tražiti.

§565

Sa tuđom stvari, bilo pokretnom bilo nepokretnom, ili na štetu trećega poklon se činiti ne može. I ako se učini, pada i uništava se.

§566


Ko jedanput poklon učini, ne može više natrag uzeti, osim osobitih slučajeva.

§567


Slučaji, zbog kojih darodavac može poklon poreći, jesu sledeći:
a) ako darodavac docnije tako osiromaši, da ni živeti ne može;
b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže, nanoseći vred njegovom životu, telu, časti, i narušavajući njegovu slobodu i imanje.

§568

Poklon na slučaj smrti učinjeni smatra se kao legat ili isporuka, i po tome će se i suditi.

Sposobnost ugovaranja

Što se tiče sposobnosti ugovaranja poklonodavac mora biti potpuno poslovno sposoban (stiče se sa 18 godina) dok poklonoprimac može biti i poslovno nesposobno lice. Izuzetno poklonodavac može biti delimično poslovno nesposobno lice odnosno ono koje je navršilo petnaest godina života ali samo u pogledu imovine koju je steklo svojom zaradom. Ukoliko bi se poklonom zahtevala i neka protivčinidba poklonoprimca (moguća kod nekih modifikcija poklona), onda bi ovakav ugovor bio punovažan uz saglasnost roditelja ili staratelja poklonoprimca.

Bitni elementi ugovora o poklonu

Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet poklona i namera da se poklon učini (animus donandi).

Kancelarija

Animus donandi

Namera da se poklon učini pretpostavlja svest da se iz dobročinstva prenese na drugog pravo svojine ili neko drugo pravo bez ikakve naknade. Besteretnost predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu. Namera da se poklon učini može biti zasnovana na različitim motivima počev od ličnosti poklonoprimca da do opšte moralnih i humanih pobuda

Predmet poklona

Predmet poklona mogu biti pokretna ili nepokretna stvar, pravo ili određena imovinska korist. Što se tiče stvari stvar mora biti u pravnom prometu odnosno pravni promet te stvari mora biti dozvoljen. Predmet poklona su stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora ali predmet poklona mogu biti i buduće stvari odnosno stvari koje će tek nastati, ako su buduće stvari predmet poklona on ne može biti nikada realan jer se buduće stvari ne mogu predati u momentu zaključenja ugovora. Predmet poklona mogu biti i imovinska prava najčešće potraživanja (za koja se ne garantuje naplativost) ali i druga prava npr. autorsko pravo ili pravo plodouživanja. Predmet poklona može biti i oproštaj duga. Predmet poklona mogu biti i određene imovinske koristi npr. faktički rad koji neposredno uvećava imovinu poklonoprimca.

Obaveze poklonodavca

Ugovor o poklonu stvara samo obaveze na strani poklonodavca, od ovoga ima malih odstupanja kada su u pitanju pokloni sa nalogom i teretom ali ta odstupanja nisu takva da pretvaraju ovaj ugovor u dvostrano obavezan i teretan.

Obaveze predaje stvari ili prenosa prava

Osnovna obaveza poklonodavca je obaveza prenosa određenog prava ili predaje stvari. Ugovor o poklonu nastaje aktom predaje predmeta poklona ili obećanjem predaje predmeta poklona. U prvom slučaju reč je o realnom ugovoru za koji se traži predaja stvari a u drugom slučaju ugovor nastaje saglasnošću volja koja je ispoljena određenom formom. Predaja stvari pretpostavlja takve radnje gde se poklonoprimcu omogućava da stekne državinu stvari. Najčešće je ovo faktička predaja stvari ali može biti i simbolična npr. predaja ključeva automobila.

Obaveza naknade štete

Poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke stvari ali poklonodavac odgovara ako poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili fizičkih nedostataka stvari štetu ako je znao ili prema okolnostima morao znati za te nedostatke.

Raskid ugovora o poklonu

Raskid ugovora o poklonu može biti sporazuman, ovo je moguće u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen ali ne i izvršen.

Ugovorom o poklonu se može predvideti i mogućnost jednostranog raskida pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje stranke predvide, bitno je da ove okolnosti nisu suprotne prinudnim propisima.

Nezahvalnost poklonoprimca

Poklon može biti raskinut pre svega usled nezahvalnosti poklonoprimca. Za raskid poklona se traži da ta nezahvalnost (neblagodarnost) bude gruba. Ovde bi svakako spadali slučajevi kada poklonoprimac učini krivično delo prema poklonodavcu. Ova nezahvalnost može biti upućena i licima koja su bliska poklonodavcu. Izjava o raskidu poklona mora se na siguran način utvrditi i bilo bi poželjno da ima pisanu formu. Ukoliko je reč o poklonu nepokretnosti mora se sudskim putem tražiti raskid. Rok za podnošenje ove tužbe je 3 godine od kada je nezahvalnost iskazana. Pravo na raskid se gasi smrću poklonoprimca što znači da se ne može isticati protiv njegovih naslednika.

Pošto se poklon raskine poklonodavac stiče pravo na povraćaj datog. Ako je poklonoprimac otuđio predmet poklona teretnim ugovorom poklonodavac ima pravo na povraćaj novčane vrednosti tog predmeta. Savesni poklonoprimac neće odgovarati za smanjenu vrednost stvari već će morati da vrati stvar u stanju u kome se trenutno nalazi a imaće pravo na troškove kojima je uvećao vrednost stvari. Nesavesni poklonoprimac odgovara i za smanjenu vrednost stvari a moraće da vrati i plodove koje je stvar dala. Ukoliko je savesni poklonoprimac predmet poklona besteretno otuđio neće morati da izvrši povraćaj vrednosti stvari.

Osiromašenje poklonodavca

Ukoliko poklonodavac posle učinjenog poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava može raskinuti ugovor o poklonu. Osiromašenje dakle mora biti znatno i da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju. Postoje i mišljenja da se poklonoprimac može osloboditi obaveze da vrati poklon u slučaju da daje nužna sredstva za život poklonodavcu ili licu koje poklonodavac dužan da izdržava. Zastupljena su i mišljenja da i ako je poklonporimac u takvoj materijalnoj situaciji da on nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava poklonodavac zbog svog osiromašenja iz ovog razloga neće moći da zahteva raskid.

Razvod ili poništenje braka

Povraćaj predmeta poklona može se tražiti i u slučaju razvoda i poništenja braka. Kada je reč o razvodu treba napraviti razliku između običnih manjih prigodnih poklona koji su učinjeni tokom trajanja braka koji se ne mogu povratiti i poklona koji su u nesrazmeri sa vrednošću zajedničke imovine (uglavnom pokloni veće vrednosti) koji se mogu povratiti. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

Povreda prava trećih lica

Nekada se ugovorom o poklonu povrede prava trećih lica. U ovim situacijama treća lica mogu tražiti da ugovor o poklonu ne proizvede dejstvo u odnosu na njih. Ovu su slučajevi kada nužni naslednici i poverioci poklonodavca traže da poklon ne proizvede dejstvo u odnosu na njih u meri u kome je njihovo pravo dovedeno u pitanje.

Nužni nasledni deo predstavlja polovinu zakonskog naslednog dela tako da ostavilac u ovom delu ne sme raspolagati svojom imovinom tako da nužnim naslednicima povredi pravo, odnosno ako raspolaže nužni naslednici mogu sudski tražiti zaštitu svojih prava. Više o ovome možete pogledati na strani sajta koja govori o nužnim naslednicima i nužnom naslednom delu.

Poverilac poklonodavca može tražiti pod uslovima predviđenim zakonom da se ugovor o poklonu dužnika sa trećim licem oglasi prema poveriocu bez pravnog dejstva u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraživanja. Osnovni uslov je da poverilac ne može ostvariti svoje potraživanje iz imovine dužnika jer ako može ne može se mešati u dužnikove imovinske odnose. Za uspeh ovakvog zahteva generalno se traži se i namera oštećenja poverioca koja se kod ugovora o poklonu pretpostavlja i ne mora se dokazivati.

Vrste ugovora o poklonu

Poklon sa nalogom ili teretom je takav ugovor o poklonu u kome poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor ukoliko poklonodavac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica ili ukoliko ne poštuje prava koje je poklonodavac zadržao za sebe.

Mešoviti poklon je takav poklon gde su ugovorne strane međusobno obavezuju ali tako da veća vrednost prestacije jednog ugovornika predstavlja poklon za drugog ugovornika.

Uzajamni poklon je takav poklon gde stranke njegovo dejstvo uslovljavaju zaključenjem drugog ugovora o poklonu gde će uloge stranaka biti obrnuto postavljene.

Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca tako da se poklon javlja kao priznanje ili nagrada.

Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav poklon kod koga je poklon inspirisan time da je poklonoprimac u posebnim odnosima sa poklonodavcem npr. srodničkom, bračnom ili prijateljskom.

Poklon u opštekorisne svrhe je takav poklon kod koga je namera darežljivosti zasnovana na postizanju neke opšte korisne svrhe.

Poklon za slučaj smrti je takav ugovor o poklonu kod koga je predaja predmeta poklona odložena do momenta smrti poklonodavca.

Uračunavanje poklona u nasledni deo

Treba istaći da se svi učinjeni pokloni zakonskim naslednicima uračunavaju u nasledni deo. Uračunavanje se vrši tako što zakonski naslednici kojima ostavilac ništa za života nije poklonio dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost (vrednost učinjenih poklona ) pa se nakon toga ostatak deli među naslednicima.

Ne uračunavaju se pokloni za koji je ostavilac u trenutku kada je učinjen ili kasnije u zaveštanju izjavio da se poklon ne uračunava, ili se to vidi iz okolnosti slučaja, time se ne dira u pravila o nužnom delu. Ne uračunavaju se plodovi ili druge koristi od poklonjene stvari ili prava koje je naslednik imao do smrti ostavioca, uobičajeni manji pokloni i troškovi izdržavanja i obaveznog školovanja.

Prilikom uračunavanja ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena. Uračunavaju se u nasledni deo potomaka naslednika ostavioca i svi pokloni koje je ostavilac učinio nasledniku koji iz nekog razloga nije postao naslednik ( npr. unuku ostavioca se uračunavaju pokloni koje je ostavilac učinio sinu koji je umro).

Porez na poklon

Porez na poklon je detaljno regulisan odredbama Zakona o porezu na imovinu u članovima 14 do 22.

Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti, mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, vozila koja nisu motorna, odnosno vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim, plovila koja se ne smatraju upotrebljavanim, državnih vazduhoplova, vazduhoplova bez sopstvenog pogona, odnosno vazduhoplova koji se ne smatraju upotrebljavanim, nasleđe, odnosno poklon, ljudskih ćelija, tkiva i organa.

Ukoliko poklonoprimac primi od istog lica stvari ili prava u vrednosti do 100.000,00 dinara u jednoj kalendarskoj godini to se izuzima od oporezivanja.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave.

Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom overe izjave ili zaključenja drugog akta po osnovu koga se imovina prenosi bez naknade, a ako nije zaključen u pisanoj formi - danom prijema poklona, osim u slučajevima ustupanja naslednog dela ili fizičke deobe u ostavinskom postupka kada nastaje od pravosnažnosti ostavinskog rešenja. Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje ranijim od sledećih dana: danom prestanka tog prava, ili danom otuđenja te nepokretnosti.

Ako poreska obaveza nije prijavljena blagovremeno ona nastaje od dana saznanja poreskog organa za nju.

Lica koja se sa poklonodavcem nalaze u prvom naslednom redu su oslobođena poreza na poklon.

Za lica koja se nalaze u drugom naslednom redu poreska stopa je 1.5% od vrednosti poklona. Što se tiče poreske stope ona iznosi 2.5% za lica koja sa poklonodavcem nisu u srodstvu ili su treći i dalji nasledni red.

Ugovor o poklonu nekretnine


Najznačajniji ugovori o poklonu su ugovori o poklonu nepokretnosti. Ovde ugovor o poklonu mora imati pisanu formu gde potpise ugovarača overava odnosno solemnizuje nadležni javni beležnik a sticanje svojine nastaje danom upisa u katastar nepokretnosti. Ova forma ugovora o poklonu se ponekad koristi da se izigraju zakonski propisi koji se odnose na porez nepokretnosti jer su manji porezi na ugovor o poklonu u odnosu na ugovor o kupoprodaji. Što se tiče visine poreza kod ovih ugovora naslednici prvog naslednog reda su oslobođeni ovog poreza, naslednici drugog naslednog reda plaćaju 1.5% poreza od procenjene vrednosti nepokretnosti a sva ostala lica plaćaju porez u iznosu od 2.5% odnosno isti porez kao i za druge ugovore o prometu nekretnina.

Ugovori o poklonu nepokretnosti su rutinski ugovori koje sastavljaju advokati i najčešće se sklapaju između bliskih članova porodice. Pre sklapanja ugovora neophodno je proveriti pravni status nekretnine koja je predmet poklona. Potrebno je videti da li nepokretnost koja je predmet poklona ima kakve terete i koji su da bi se eventualno videlo da li poklonoprimac želi da prihvati takav poklon. Sada je trenutno praksa da se mogu poklanjati samo nekretnine kod kojih je legalizacija završena.

Nekretnine imaju poseban značaj u pravnom prometu, trebalo bi kod sklapanja ugovora o poklonu kojima se vrši njihov promet proveriti da li se poklonom povređuje nužni deo ostalih zakonskih naslednika da kasnije naslednici kojima je nužni deo povređen ne bi podnosili tužbe protiv poklonoprimaca. Nužni nasledni deo predstavlja polovinu zakonskog pa treba biti pažljiv da se ugovorima o poklonu ne povredi ovo pravo.

Ugovor o poklonu nepokretnosti ima dodirnih tačaka i sa ustanovom collation bonorum jer se pre svega pokloni nekretnina kao najvredniji uračunavaju zakonskim naslednicima u njihov nasledni deo. Ovo znači da kada se nekom od zakonskih naslednika pokloni nešto za vreme života ostavioca ovo se njemu uračunava nakon smrti ostavioca u nasledni deo pa će samim tim iz ostavinske mase dobiti manje imovine nekog drugi naslednici. Primena ovog uračunavanja se može sprečiti izjavom poklonodavca prema kojoj izričito želi da se poklon ne uračuna u nasledni deo budućem nasledniku.

Posebno je važno da kada starija lica sklapaju ugovore o poklonu nekretnina pribave i lekarsko uverenje da su zdravstveno potpuno poslovno sposobni (što važi i za testament) da kasnije ugovor o poklonu ne bi bio predmet sudskog osporavanja da je učinjen od strane lica koje nije moglo ispravno rasuđivati. Sa priložem lekarskim uverenjem se šansa za bilo kakav sudski postupak u kome bi se kasnije vršilo osporavanje ugovora o poklonu nepokretnosti svodi na minimum. Idealna situacija je da se datum izdavanja lekarskog uverenja da je neko lice potpuno zdravstveno sposobno poklapa sa datumom sklapanja ugovora o poklonu nepokretnosti. Ovakva uverenja izdaju veštaci neuropsihijatri.

Mana kod sklapanja ugovora o poklonu nepokretnosti je što može izazvati pogoršanje porodičnih odnosa u smislu da ostali budući naslednici koji nisu obuhvaćeni ugovorom o poklonu budu nezadovoljni i pogoršaju odnose sa poklonodavcom ili poklonoprimcem. Prednost testamenta u ovome smislu je što bi to pogoršanje odnosa nastupilo eventualno tek nakon smrti ostavioca dok kod pokona može nastupiti odmah po saznanju navedenih lica za poklon.

Kod ugovora o poklonu nepokretnosti takođe važi ono što je rečeno u delu raskida ugovora o poklonu a to je da su razlozi za raskid ugovora o poklonu neblagodarnost ( nezahvalnost) poklonoprimca ili njegovo osiromašenje sa svim detaljima koji su gore objašnjeni. Budući da je ugovor o poklonu nepokretnosti formalan ugovor, raskid ugovora ne može nastupiti prostom izjavom volje poklonodavca već se mora zahtevati tužbom odnosno sudskim putem u kom postupku treba dokazati razloge za raskid.

 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.