.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

PONIŠTAJ TESTAMENTA ZBOG MANA VOLjE (ČLAN 111. I 112. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

PONIŠTAJ TESTAMENTA ZBOG MANA VOLjE (ČLAN 111. I 112. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

Sud će poništiti testament, ukoliko je zaveštalac više od decenije bolovao od dijabetisa, koji je još pre sačinjavanja testamenta poprimio teži oblik i izazvao druge bolesti - šum na srcu, zapušenje krvnih sudova u celom telu i mozgu, što je dovelo do oduzetosti desne strane tela i jezika bez govorne moći, što je praćeno gubljenjem svesti, zbog čega on nije bio u mogućnosti da izrazi pravu volju u vidu poslednje volje putem testamenta.
Obrazloženje:
Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijena presuda otac tužilje G. sada pokojni Ž.K. je sudskim putem ostavio supruzi tuženoj LJ. Zaveštalac je više od 10 godina bolovao od šećerne bolesti koja je još pre sačinjavanja testamenta poprimila teži oblik i izazvala druge bolesti - šum na srcu, zapušenje krvnih sudova u celom telu i mozgu, što je dovelo do oduzetosti desne strane tela i jezika bez govorne moći, a što je sve praćeno gubljenjem svesti. Usled tog teškog zdravstvenog stanja, prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra, zaveštalac nije bio sposoban da izrazi pravu volju u vidu poslednje volje putem testamenta, a ubrzo je umro posle 17 dana od sačinjavanja spornog testamenta. Polazeći od toga nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je zbog mane u izražavanju poslednje volje zaveštaoca sporni testament rušljiv pravni posao (čl. 111. Zakona o obligacionim odnosima). Zbog toga je taj testament pravilno poništen primenom čl. 112. istog zakona i čl. 61. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. Tužena neosnovano revizijom pobija navedeni zaključak sudova navodima da je testator, bio čiste svesti u izražavanju poslednje volje i da je zbog toga trebalo saslušati sudiju koji je taj testament sastavio. Ovim navodima revizije u suštini pobija se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje da testator zbog posledica teške bolesti nije bio u stanju da izrazi svoju poslednju volju u vreme i godinu dana pre sačinjavanja spornog testamenta. Ove navode kao nedozvoljene (čl. 385. st. 3. Zakona o parničnom postupku) Vrhovni sud nije ispitivao.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 1018/97 od 19.11.1997. god.).

OPOZIV TESTAMENTA UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

OPOZIV TESTAMENTA UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Raspolaganjem od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekom zaveštao, ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju zaveštalac je opozvao testament sačinjen dan ranije.
Obrazloženje:
Otac tužilje je, dana 22.8.1984. godine, sačinio pismeni testament pred svedocima, kojim je svu svoju nepokretnu imovinu, kao i pokretnu imovinu zaveštao tuženoj, supruzi iz trećeg braka sa kojom nije imao dece, pošto je prethodno naveo da je tužilju (ćerku iz prvog braka) i ćerku iz drugog braka namirio u njihovim naslednim delovima, ugovorom o poklonu nepokretnosti.Sledećeg dana 23.8.1984. godine, ugovorom o doživotnom izdržavanju, overenim pred sudom, ostavio je tuženoj sa kojom je do tada živeo u zajednici punih 30 godina, 1/2 kuće i dve zgrade, kućište, dvorište i pašnjak od 7,98 ari, kao i svu pokretnu imovinu, kućne stvari, aparate, alatke i mašine. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužilje da se utvrdi da je testamentom povređen nužni nasledni deo i da se smanji raspolaganje zaveštaoca koji je umro 13.11.1989. godine, i pritom dali razloge koje prihvata i ovaj sud. Raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekom zaveštao, ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju 23.8.1984. godine, zaveštalac je opozvao testament sačinjen dan ranije, tako da je umro bez imovine, koja je po članu 117. stav 1. Zakona o nasleđivanju, prešla u svojinu tužene u momentu smrti primaoca izdržavanja. Pošto je otac tužilje umro bez imovine i bez testamenta, zahtev da se izvrši redukcija testamenta zbog povrede nužnog naslednog dela ostao je bez smisla. Neosnovano se u reviziji navodi da se ugovor o doživotnom izdržavanju ne odnosi na svu imovinu koja je bila predmet testamenta. Ni testamentom ni ugovorom o doživotnom izdržavanju ne može se raspolagati tuđom imovinom. Ugovorom o doživotnom izdržavanju, otac tužilje je raspolagao jednom polovinom kuće i drugih nepokretnih stvari, zato što druga polovina već pripada tuženoj po osnovu zajedničkog sticanja u braku, što je naglašeno u tački 3. stav 2. ugovora.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 516/95 od 14.2.1995. godine)


 < 1 2 3 4 5 6 7 8 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.