.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA (ČL. 219 PORODIČNOG ZAKONA)

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA (ČL. 219 PORODIČNOG ZAKONA)

U slučaju neuspešnog postupka mirenja i nagodbe u postupku po tužbi za razvod braka, sud u nastavku postupka ne može da odlučuje o delu tužbenog zahteva za deobu zajedničke imovine već će se raspravljanje o tome izdvojiti u posebnu parnicu .
Obrazloženje:
Tužilja je pokrenula postupak za razvod braka tužbom kojom je tražila da se razvede brak između parničnih stranaka, odluči o vršenju roditeljskog prava i načinu viđanja maloletnog deteta sa ocem - tuženim, kao i da se utvrdi šta predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka i deobu zajedničke imovine. Kako je u konkretnom slučaju, podneta tužba za razvod braka, a pokušaj mirenja između parničnih stranaka nije uspeo, niti je nakon toga među parničnim strankama uspela nagodba, to prvostepeni sud u nastavku postupka ne može odlučivati o delu tužbenog zahteva za deobu zajedničke imovine. Raspravljanje po tužbi za deobu imovine razdvojiće se u posebnu parnicu.
(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6156/2006 od 2.11.2006. god.

RAZVOD BRAKA I BRAČNA TEKOVINA KAO POSEBNI PRAVNI INSTITUTI

RAZVOD BRAKA I BRAČNA TEKOVINA KAO POSEBNI PRAVNI INSTITUTI

Postojanje bračne tekovine i njena podela kao poseban pravni institut ne mogu uticati na pravo jednog bračnog druga da tužbom traži razvod braka, jer se bračna tekovina, shodno odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima, može deliti kako tokom trajanja braka tako i po razvodu braka, pa se stoga razvod braka ne može uslovljavati prethodnom podelom bračne tekovine.
Obrazloženje:
Suprotno navodima žalbe, Okružni sud nalazi da je prvostepena presuda u navedenom delu zasnovana na činjeničnom stanju koje je potpuno i pravilno utvrđeno i na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo, a ne stoje ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi se pobijana presuda imala ukinuti. Naime, po provedenom postupku utvrđeno je da su parnične stranke zaključile brak 7.11.1971. godine iz kog braka imaju dvoje punoletne dece, pa s obzirom da mirenje bračnih drugova nije uspelo, da je tužilja u nastavku postupka ostala kod zahteva da se brak parničnih stranaka razvede zbog trajno poremećenih odnosa, to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je u smislu odredbe člana 83. Zakona o braku i porodičnim odnosima, brak parničnih stranaka razveo. Prvostepeni sud je za svoju odluku u obrazloženju iste dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, a koje se navodima žalbe tuženog ne dovode u sumnju. Žalbeni navodi tuženog, da je prvostepeni sud trebalo prethodno pre odluke o razvodu braka da odluči o podeli bračne tekovine, neosnovani su. Ovo stoga, što postojanje bračne tekovine i njena podela kao posebni pravni instituti ne mogu uticati na pravo jednog bračnog druga da tužbom traži razvod braka, jer se bračna tekovina, shodno odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima, može deliti kako tokom trajanja braka tako i po razvodu braka, pa se stoga razvod braka ne može uslovljavati prethodnom podelom bračne tekovine.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 345/97 od 22.1.1997. godine).


 < 1 2 3 4 5 6 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.